Scena je odvratna. Mladi muškarac bez ikakvog razloga nogom udara u leđa jednu ženu, koja zatim pada niz stepenište na jednoj stanici podzemne železnice u Berlinu. Muškarac hladnokrvno odlazi, kao i njegov prijatelj koji prethodno sa stepeništa kupi praznu pivsku flašu. Ni jedan ni drugi ne vode računa o ženi koja na dnu stepeništa pokušava da ustane i da dođe sebi.
Policija je taj video-snimak prošle nedelje objavila na internetu i otada su ga videli milioni ljudi. Većina izražava zgražavanje, ali se događa i ovo: od engleskih blogera, preko nemačkih foruma, do srpskih ili bugarskih tabloida – svuda se iznosila sumnja ili čak tvrdnja da je napadač sigurno izbeglica, migrant, musliman. Sa zaključkom: „Tako se naplaćuje kultura dobrodošlice Angele Merkel!“
Napadač je građanin EU
U međuvremenu je policija identifikovala napadača i trojicu njegovih prijatelja. Navodno se radi o Bugarima, koji su međusobno u rodbinskim vezama. U međuvremenu su sva četvorica nestala – pretpostavlja se da su pobegli u Bugarsku.
S obzirom na to da se radi o građanima Evropske unije koji slobodno mogu da se kreću po čitavoj EU, zahtevi da se oni deportuju nemaju smisla. U stvari, takvi zahtevi ne bi ni trebalo da u ovom slučaju igraju bilo kakvu ulogu. Nezavisno od toga da li je počinilac Nemac, Bugarin, Islanđanin ili izbeglica, njegovo nedelo i dalje je brutalni zločin koji bi trebalo najstrože kazniti. Osim toga, to je i povod da se razmisli o dve stvari:
Prvo, o lavini lažnih vesti i poluistina, s kojima smo sve češće suočeni na internetu. One su najčešće zatrovane propagandnim porukama, koje bi – nakon što više miliona puta budu ponovljene – trebalo da izazovu strah i potvrde predrasude. „Nasilje u Nemačkoj? Počinilac je izbeglica, to je jasno!“ – to je jedna od najpopularnijih, otrovnih poruka u novije vreme.
Idiota ima svuda
Drugo, pre nego što upremo prst u neku konkretnu grupu kao potencijalne nasilnike i zločince, trebalo bi najpre bolje razmisliti o našem udobnom „mi“, koje izaziva ponos. Jer, u svakoj naciji, kao i u svakoj većoj grupi, ima brutalnih nasilnika i kriminalaca, zbog čijih dela svi moraju da se stide. Zbog slučaja u Berlinu, najpre bi trebalo da se zamisle Bugari – umesto da ga i dalje koriste u masovnoj histeriji protiv izbeglica i muslimana.
Policija u međuvremenu traga za počiniocima sličnih nedela koja su se dogodila prošlog vikenda u Minhenu i Štutgartu. Ko zna kojoj grupi oni pripadaju… U svakom slučaju, i dalje važi: nasilje nema ni naciju ni veru. „Otadžbina“ takvih brutalnih nedela jednostavno je – čovek, nezavisno od njegovog porekla. A njihova „vera“ je mržnja – bez obzira na to prema kome ili čemu je usmerena.