Daleko je kraj krize?

Portugalija je u prošlom tromesečju zabeležila ekonomski rast od 1,6 odsto, stopa nezaposlenosti već mesecima je stabilna na oko deset procenata, a sada je ta država uspela i da pre roka otplati još jedan deo svog duga Trojki. Zemlja je na putu izlaska iz krize, raduje se premijer Antonio Kosta, a i Evropska komisija iskazuje oprezno zadovoljstvo.

Ali ta medalja ima i svoju tamnu stranu: javni dug porastao je na 133,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a rastu i kamate koje Portugalija mora da plaća za pozajmljeni novac, pa sada iznose skoro četiri procenta. Banke ne funkcionišu kako bi trebalo, upozoravaju ekonomisti i ističu da su privredi hitno potrebne investicije. Dakle, još mnogo toga nedostaje za izlazak na pravi put.

Turisti nisu dovoljni

„Mi doduše nemamo tačne podatke, ali razlog za najnoviji ekonomski rast verovatno je – turizam“, objašnjava profesorka ekonomije Aurora Tešeira. Znatno veći broj turista zabeležen je zbog nesigurne situacije u nekim drugim turističkim destinacijama. Profesorka Tešeira upozorava da će to tokom zime vrlo brzo da se promeni i da je zemlji potreban uravnotežen rast: „Moramo više da proizvodimo i izvozimo ako želimo da naša privreda ponovo funkcioniše, a ne samo da se ograničimo na usluge i turizam.“

Vlada ne deli to mišljenje. Ona tvrdi da je rast turizma održiv i da je rezultat političkih mera: mnogo novca je, kažu, uloženo u diversifikaciju te privredne grane tako da Portugalija više ne nudi samo more i sunce, već je postala turistički cilj tokom čitave godine. „Tu još ima mnogo mogućnosti“, smatra sociolog i političar levog bloka Žoao Tešeira Lopes, čija stranka u parlamentu podržava manjinsku, socijalističku vladu.

On ističe da je situacija poboljšana pre svega zbog ukidanja mnogih mera štednje koje je uvela prošla vlada, pa su niži porezi i lagani rast kupovne moći pre svega zaposlenih u državnim službama, doveli do rasta domaće potrošnje, a time i prihoda od poreza.

Treba li država da štedi?

Upravo to pitanje je sporno. Ponovo je izbila svađa oko politike štednje. Socijalisti, komunisti i levi blok žele da do ekonomskog rasta dođu povećanjem državnih izdataka. Konzervativna opozicija i mnogi ekonomski stručnjaci to međutim smatraju opasnim i traže da se najpre uvede red u budžetu. „Ne možemo stalno da trošimo više novca nego što imamo“, neumoljiva je Aurora Tešeira. „Bolje je sada podneti određene žrtve kako bi privreda ponovo profunkcionisala i država kasnije mogla pravednije da raspodeli zarađeno.“

To mišljenje dele i portugalski poslodavci. Oni su objavili rat vladi – i to upravo po pitanju projekta minimalnih plata. Socijalisti su obećali da će one do kraja njihovog mandata porasti na 600 evra mesečno. Tome se usprotivilo Udruženje poslodavaca koje tvrdi da je industriji, u cilju konkurentnosti na stranim tržištima, neophodna niska cena rada, i da mnogi, pre svega mali i srednji preduzetnici, jednostavno ne mogu radnike da plate više. Poslodavci su uvereni da bi povećanje plata značilo kraj portugalskog ekonomskog rasta.

Pomažu samo strukturne promene

„Moramo još mnogo godina da štedimo ako želimo da izađemo iz krize“, predviđa profesorka Tešeira i ističe da su zemlji potrebne dalekosežne strukturne promene, među kojima je i smanjivanje državnih izdataka.

Oni su, međutim, nakon odustajanja od politike štednje, u stalnom porastu i mogu da budu pokriveni samo novim porezima s obzirom na to da privreda još uvek ne beleži željeni rast. To opet odbija strane ulagače, upozorava profesorka Tešeira i dodaje da Portugalija zbog toga ponovo može da zapadne u krizu. A to, smatra ona, neće promeniti čak ni ove najnovije pozitivne brojke.