Dani Balkana u Minhenu
13. mart 2019.
Simbolično, 8. marta na Dan žena, u Minhenu su svečano otvoreni ovogodišnji Dani Balkana (Balkantage 2019). To je manifestacija kulture zemalja sa područja balkanskog poluostrva koju je 2007. godine pokrenula i osmislila Sadija Klepo, osnivačica i počasna predsednica humanitarne organizacije „Pomoć čoveka čoveku“ (Hilfe von Mensch zu Mensch).
U širokom dijapazonu njenih humanitarnih aktivnosti ideja o osnivanju manifestacije takve vrste bila je višestruko dalekovidna, jer je s jedne strane nemačkoj publici pružila mogućnost da bolje upozna kulturna dostignuća umetnika s područja Balkana, a s druge, njihovim sunarodnicima koji žive i rade u Minhenu jedinstvenu priliku da se susretnu i okupe tokom festivalskih dana i sami predstave u svetlu svojih raznolikih kulturoloških identiteta koje su poneli u svojim doseljeničkim, gastarbajterskim ili izbegličkim prtljazima iz zemalja svog porekla.
Kulturna i privredna balkansko-nemačka razmena
Pod motom „Balkan – područje mogućnosti“ ovogodišnji minhenski Dani Balkana nastoje da odgovore na pregršt aktuelnih pitanja: Koje potencijale ima balkanski region? Pod kojim uslovima bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da postanu članice Evropske unije i kada? Kako migranti sa Balkana koji žive i rade u Nemačkoj mogu da doprinesu tom procesu? Kako bi svi građani mogli da profitiraju od kulturne i privredne razmene između balkanskih zemalja i SR Nemačke?
Odgovore na ta pitanja, kako se nadaju organizatori, svi zainteresovani će moći da potraže tokom izložbi, filmskih projekcija, teatarskih izvedbi, koncerata, diskusija i literarnih manifestacija koje se održavaju do kraja marta.
Na jedno od ključnih pitanja: Zašto se, u trenutku kada se mnoštvo mladih, obrazovanih ljudi s područja bivše Jugoslavije odlučuje na nesigurni i neizvesni dolazak u Nemačku u potrazi za boljim životnim okolnostima, neki od njih odlučuju na ostanak u svojim zemljama i pored svih nepovoljnih prilika, a neki od uspešnih na povratak iz inostranstva u zemlje porekla, tražio se odgovor već na početku manifestacije, odmah nakon njenog svečanog otvaranja, tokom zanimljive diskusije na kojoj su učestvovali naučnice i naučnici različitih grana, a koji dolaze sa Zapadnog Balkana.
Prestati govoriti o tome kako „krvari Balkan“
Iako mnoga pitanja i nakon diskusije, lucidnih zapažanja i autentičnih iskaza tih mladih i uspešnih ljudi ostaju otvorena, jedan od zaključaka koji se nameće jeste želja da Evropska unija učini više za taj region kako bi se sprečio masovni odlazak mladih i obrazovanih ljudi, odnosno kako bi život na tom prostoru bio život dostojan čoveka.
Namera organizatora ovogodišnjih Dana Balkana, kako je istakla Sadija Klepo, osnivačica i kreatorka manifestacije, koja je i sama dospela u Nemačku 1992. godine nošena izbegličkim talasom jeste da se promeni rakurs posmatranja, odnosno da se ne govori kao nekoliko prošlih godina samo o tome zašto Balkan još uvek „krvari“ i zbog čega mladi ljudi beže s tih prostora, nego da se ukaže na mogućnosti koje postoje na tom području. Njena iskrena želja je da se mladim ljudima pošalje jasna poruka da je područje Balkana, uprkos svemu, područje na kojem postoji šansa za normalan život.
U razvijenim zapadnim zemljama, kako ističe Sadija Klepo, mladi ljudi plaćaju skupe stanove i agencije, zarađuju malo, odvojeni su od svojih porodica, a često su prinuđeni da, iako su obrazovani i kvalifikovani, rade teške, najjednostavnije, često manje plaćene poslove. Njena želja je zato da se za tu problematiku zainteresuju i nemački građani, a njihovi političari nateraju da o tome razmišljaju i angažuju na pronalaženju adekvatnih rešenja kako bi se pomoglo da se mladim ljudima otvore perspektive u zemljama njihovog porekla, a područje Balkana uključi u savremene svetske tokove.
U tom smislu Sadija Klepo neumorno i predano se bori protiv svih podela, isključivosti i animoziteta proisteklih nakon raspada Jugoslavije, duboko verujući da će mladi ljudi koji su stekli neprocenjiva iskustva u razvijenim zapadnim zemljama, nakon povratka u zemlje porekla doprineti civilizacijskom procesu „evropeizacije Balkana“.
Kako je u tekstu o tragičnom usudu Balkana objavljenom u francuskom listu „Le Mond“ zapisao albanski pisac Ismail Kadare, Balkansko poluostrvo, koje je porodilo zapadnu civilizaciju, oduvek je predstavljao pogodnu pozornicu za tragediju antičkih razmera. Prema njegovim rečima, razvijeni severozapadni deo Evrope predugo je okretao glavu od Balkana, zanemarivao ga, pa čak i prezirao. Da je Evropa poklonila samo malo više pažnje svom jugoistočnom delu, mozaiku njegovih naroda, jezika, religija i kultura, tako bogatih, a u isti mah tako različitih, možda bi svi užasi koji su se desili bili izbegnuti, naveo je Kadare.
U kontekstu tog Kadareovog zapisa, Dani Balkana u Minhenu već 13. godinu zaredom kontinuirano doprinose tome da Nemačka i Evropa poklone više pažnje tom prostoru.