Dečiji brakovi: „One uopšte nisu svesne u šta se upuštaju“
27. april 2024.
Svetlana Arva ima 46 godina i živi u Doroslovu, malom mestu kraj Sombora. Udala se sa sedamnaest.
„U naselju gde žive samo Romi, kad se maloletna drugarica uda, pokrenu se i ostale devojčice. Po uzoru na druge – tako sam se i ja udala“, priča Svetlana.
Obično su, kaže, roditelji podržavali rane brakove. „Pre je bilo tako. A moji roditelji su poštovali moju volju.“
Uticaj okruženja
„Rani brakovi imaju svoje korene u tradicionalnim i patrijarhalnim društvenim vrednostima romske zajednice“, kaže za DW Tanja Grgić, koordinatorka Romske ženske mreže iz Srbije.
„Uticajem primera starije generacije, majki, baka, tetaka i drugih, veliki broj romskih devojaka i devojčica učene su da je optimalna dob za zasnivanje braka u velikom broju slučajeva niža u odnosu na opštu populaciju. Patrijarhalna zatvorenost zajednice stvara okruženje u kojem su tradicionalne rodne uloge često definisane ograničavanjem slobode izbora, posebno za devojčice“, kaže koordinatorka Romske ženske mreže.
„Još im je vreme da se igraju, a ulaze u brak“
Ta organizacija nedavno je objavila studiju pod nazivom „Analize slučaja: Primeri dobre prakse u borbi protiv dečijih brakova – devojke koje se nisu udale pre 18 godine“. U njoj su, između ostalog, objavljene i izjave žena s kojima je razgovarano na temu maloletnički brak. Evo nekih od njih:
„Često sam se pitala šta od detinjstva imaju devojčice koje rano postaju majke, još im je vreme da se igraju, a one ulaze u ozbiljnu igru zvanu brak. Uopšte nisu svesne u kakve se teškoće upuštaju.“
„Srećna sam zato što volim neizmerno svoju decu, takođe i muža, ali kad sam se udala, moj život se drastično promenio. Kada bih vratila vreme, nikada se ne bih tako brzo udala.“
„Svaka devojka po mom mišljenu je priča za sebe. Nikoga ne treba osuđivati. Nisam pristalica rane udaje, ali, nažalost, životne situacije devojaka su veoma različite.“
„Devojke treba prvo da budu sposobne i psihički i fizički da bi stupile u brak. Zato treba da budu punoletne, da završe svoje škole. Zato što su tek tada zrele i odgovorne, i drugačije gledaju na život nego kada su mlađe.“
Obrazovanje je ključni faktor
Studija Romske ženske mreže pokazuje da postoji više faktora koji doprinose ranim dečijim brakovima, među kojima su zatvorenost zajednice, ekonomska nestabilnost i siromaštvo. Pored toga, jedan od ključnih faktora je i nedostatak pristupa obrazovanju.
„To ograničava mogućnosti deci, a posebno devojčicama, da steknu znanje i veštine koje bi im omogućile nezavisnost i samostalnost“, kaže koordinatorka Romske ženske mreže Tanja Grgić.
Da je važno obrazovanje, svesna je i Svetlana Arva iz Doroslova. Ona je završila osnovnu školu, a danas je majka četvoro dece. Ima tri sina i ćerku. Dvojica sinova su takođe maloletni stupili u brak, a najmlađi koji ima 22 godine još nije. Osamnaestogodišnja ćerka Kristina maturantkinja je srednje škole.
„Nadam se da će je prihvatiti“
„Način na koji podržavam najmlađu ćerku Kristinu je kroz razgovor i motivaciju za lepšim životom. Jer, ako se obrazuje, lakše će se zaposliti“, kaže Svetlana. Svesna je, dodaje, da su Romi na marginama društva. „Nadam se da će je prihvatiti bez obzira na nacionalnost. A Kristina ima želju da upiše fakultet“, kaže Svetlana Arva.
Njena ćerka Kristina Kalanjoš završava srednju tehničku školu u Somboru i kaže: „Prevremeni brakovi su ozbiljan problem, jer dete nije sposobno da samostalno brine o sebi, a ne još da brine o drugom detetu. Moj stav je da bi devojke trebalo da usmere pažnju na usavršavanje i rad na ličnom razvoju.“
Kristini posebno znači podrška roditelja. „Žele da lepo živim, da ne budem primorana da radim sezonske poslove, već da mogu da obezbedim sebi šta želim. A najveću podršku pruža mi mama.“
Kristina je nedavno imala priliku i da u okviru školovanja boravi u Nemačkoj. Tamo su komunicirali na engleskom jeziku i to je, kaže, bilo lepo iskustvo.
„Iz tri smene po šest najboljih učenika odabrano je za razmenu u srednjoj školi koju pohađam. Bila sam četvrta na listi. Obišla sam Berlin i Lajpcig.“