Deca IS nisu birala svoj put
10. januar 2018.
U Nemačkoj javnosti se brzo začuo zahtev da se tim povratnicama oduzmu deca. Za Noru Friče sve to ide malo prebrzo. Deca se ne mogu oduzimati porodicama tek tako, kaže referentkinja za prevenciju radikalizacije u radnoj zajednici za zaštitu dece i omladine (AJS) u Severnoj Rajni Vestfaliji. „Za to mora postojati dokaz o konkretnoj ugroženosti deteta“. Nije dovoljno samo da roditelji pripadaju nekoj islamističkoj struji. „Razmišlja se o dobrobiti deteta, a ne o tome šta misle roditelji“.
Fričeova smatra da se organizacije za pomoć mladima nalaze u škripcu. Njihovi radnici često vide da deca ne rastu pod dobrim uslovima, „ali državne institucije nemaju pravo da garantuju najbolje moguće uslove ili najboljemoguće vaspitanje za svako dete.“ Pre nego što socijalni zavod oduzme dete nekoj porodici, ima drugih mogućnosti za savetovanje porodice ili brigu o njoj – no sa tim merama porodice moraju da se slože.
Kriterijumi socijalnog zavoda
Pored ugroženosti deteta telesnim ili duševnim zlostavljanjem postoje i druge karakteristike koje se mogu naći u salafističkim porodicama, slično kao u sektama;: „Kada su deca vrlo izolovana i kada rastu u ulozi autsajdera, kada moraju da se ograđuju od inovernika, kada se boje ili kada ne mogu da se razvijaju zbog strogih pravila ili kada je njihova autonomija ograničena“, kaže Friče.
Ako su roditelji krivično gonjeni, to ne znači automatski da su im deca ugrožena. Nemački sudovi smatraju da žene koje su bile prisutne u okruženju IS nisu obavezno i počinile krivično delo učestvovanja u terorističkom udruženju. Jer, za razliku od muškaraca, one u pravilu ne moraju da se zaklinju na vernost grupi.
- pročitajte još: Ograničeno „tržište džihadista“
Nemačko državno tužilaštvo ipak želi da oštrije postupi prema takvim ženama, jer smatra da one jačaju IS iznutra: kao supruge boraca ili kao majke koje odgajaju decu na terorističkoj ideologiji. No, sudovi to do sada nisu videli na isti način, a da li će to tako biti ubuduće – još se ne zna.
Nije jasan broj dece IS
Prema informacijama nemačke vlade, od 2012. je iz Nemačke u Siriju ili Irak otputovalo više od 960 ljudi da bi se pridružilo paravojnim grupama IS. Trećina tih ljudi se vratila kući, među njima je i oko 50 žena.
DW iz bezbednosnih krugova saznaje da stručnjaci smatraju da se gotovo svaka takva žena vratila sa bar jednim detetom. Na pitanje poslaničke grupe Zelenih o tome, vlada je odgovorila da očekuje „nizak trocifren broj maloletnika“ među povratnicima, pri čemu „je najveći broj njih tek rođen ili su u pitanju vrlo mala deca“.
Tačan broj se ne zna, jer Služba za zaštitu ustavnog poretka ne sme da čuva podatke o mlađima od 14 godina, a ne zna se ni koliko je takve dece zaista rođeno u Siriji ili Iraku u okruženju IS.
- pročitajte još: IS je samo posledica, uzroci ostaju
Poseban problem predstavlja pitanje koliko socijalni zavodi i vlasti uopšte znaju o maloletnim povratnicima – a takva znanja su im potrebna da bi mogli pravovremeno da reaguju.
„Džihadisti druge generacije“
Šef Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans Georg Masen je početkom decembra upozorio na opasnost od dece i mladih koji „se sa ratnih područja vraćaju u Nemačku islamistički socijalizovana i indoktrinisana“. Masen je rekao da ima dece i mladih koji su u „školama“ IS podvrgnuta „pranju mozga“ i koji su u velikoj meri radikalizovani. On je dodao da se dešava da se mala deca zloupotrebljavaju kao počinioci u scenama pogubljenja: „U propagandi IS, deca su nova generacija boraca koja se prezentira kao beskrupulozna i brutalna“.
Šef Mreže za prevenciju nasilja Tomas Mike ne veruje da su deca zaista radikalizovana. „Ona mogu da prihvate neku ideologiju, ali ne i da je usvoje, to je nešto što im se nameće“, On smatra da su deca zapravo žrtve. Najvažnije po njegovom mišljenju jeste da ona rastu u zdravim uslovima ili da imaju čvrsta sidrišta u životu, kao što su nemačka porodica, obdanište ili škola: „kada rastu u socijalnom okruženju koje nije ideologizovano, veće su i šanse da ostave za sobom ono što se dešavalo“. A za to je važan i rad sa terapeutima, jer su deca u pravilu traumatizovana događajima na ratištu.
Deca će odrasti
No, šta će dalje biti sa decom koja su se kao mala vratila u Nemačku, gotovo se ne sećaju vremena provedenog u IS, odrastu u dobro okruženju, i onda saznaju da im otac verovatno bio borac IS? „To će za svako dete sigurno biti poseban izazov kada primeti da se njegova priča razlikuje od ostalih“, kaže Mike. No, on ne vidi opasnost da će potom ponovo doći do radikalizacije. On smatra da je i društvo odgovorno za to kako će se deca razvijati „Sigurno nije podsticajno da se deca guraju u neki monstruozni ćošak kao potencijalni članovi neke nove radikalizovan grupe“. Jer, kaže, deca nisu kriva za ono što im se desilo.