Deeskalacija krize u BiH?

Dok se potpis američke administracije na nedavno uvedene sankcije nije pošteno ni osušio, od Milorada Dodika (SNSD), člana Predsedništva BiH, stiže predlog kojim se predlaže deblokada institucija Bosne i Hercegovine nakon više od šest meseci.

Dodik predlaže zakon kojim bi se sprečila zloupotreba ranije nametnutog Inckovog Zakona o zabrani negiranja genocida. U novom zakonu, prema njegovom predlogu, tretiralo bi da se zabrani nazivanje genocidnim bilo kojeg subjekta u BiH ili nacionalne grupe, za šta bi bila predviđena kazna zatvora.

-pročitajte još: Nemačka štampa o BiH: Rat i kestenje

Pet godina zatvora

„Predložićemo zakon u kojem će se tražiti da se kazni svako ko određeni kolektivitet, odnosno BiH, Republiku Srpsku, Federaciju BiH, Brčko ili kantone, nazove genocidnim i da se zapreti kaznom zatvora od pet godina“, kaže Dodik, navodeći da bi se istom kaznom od pet godina zatvora tretiralo i etiketiranje bio koje nacionalne grupe u BiH. Ukoliko zakon bude usvojen, Dodik poručuje da se vraća u institucije i deblokira rad svih nivoa vlasti.

Zanimljivo, nije trebalo dugo čekati na odgovor iz SDA. Prvi čovek te stranke Bakir Izetbegović upoznat je, kaže, s pokušajima Milorada Dodika da se SNSD vrati u Parlament i Savet ministara, što, dodaje, treba podržati.

„Mi nikada nismo jedan narod, srpski, nazivali genocidnim. Niti smo Republiku Srpsku zvali tako. Prihvatili smo je u Dejtonu 1995, ali znamo šta je prethodilo. Desio se genocid i u njega je bila involvirana vojna i politička struktura koja će uspostaviti RS. Ali nemamo nameru da vređamo entitete i narode. Tako da ovo jeste jedan izlaz“, rekao je Izetbegović neposredno nakon sastanka u Delegaciji EU u Sarajevu o izmenama Izbornog zakona BiH.

Potreban bilo kakav dogovor

Izetbegovićeva podrška, kao i Dodikov predlog, dolaze u trenutku pretnje visokog predstavnika Kristijana Šmita novim sankcijama, koje bi mogle da budu proširene i na druge osobe, osim Dodika.

Iz izvora bliskih „evropsko-američkoj“ delegaciji, koja je zadnjih meseci na čelu izborne reforme u BiH, novi predlog zakona o deblokadi uokviren je upravo uz podršku stranaca.

„Cilj je da se sada već izvesni fijasko pregovora u vezi s Izbornim zakonom, amortizuje bilo kakvim dogovorom, a deblokada institucija u ovom trenutku je najbolje rešenje“, kaže izvor DW.

Ukoliko zakon prihvate sve strane u BiH, to će za vlast u RS biti kompromis za ranije nametnut Zakon o zabrani negiranja genocida, s kojim neće biti moguće povlačiti paralelu sa RS. Ipak, za detalje predloga ne zna opozicija u Banjaluci, kojoj je sada ovo odličan primer za dokazivanje saradnje političke osovine SNSD-SDA-HDZ BiH.

Političke osovine u oba entiteta

„Imamo zaključke Narodne skupštine koje treba poštovati. Očekujemo da u narednih nekoliko dana vidimo kakav je to predlog, neka vrsta političkog dogovora koji očigledno postoji između vladajuće koalicije, SNSD-SDA-HDZ BiH“, kaže Branislav Borenović iz Partije demokratskog progresa (PDP).

Sednica Narodne skupštine trebalo bi da se održi početkom februara, odmah nakon poslednje runde pregovora o izmeni Izbornog zakona BiH, oko kojeg još nema dogovora između SDA i HDZ BiH. Međutim, ukoliko ne bude dogovora, nema nikakvih zakonskih prepreka da se opšti izbori održe u oktobru. To strankama na vlasti u Federaciji BiH u praksi ne znači mnogo, s obzirom na to da su vlast osvojili 2014, a da su u tehničkom mandatu zadnje četiri godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.