Deset malih revolucija
Nemačka je poznata po izumima koji su menjali svet – od automobila, preko aspirina do razbijanja jezgra atoma. No ovde su patentirane i manje spektakularne stvari koje makar malo olakšavaju svakodnevicu.
Električna bušilica
Nije da je to bio cilj, ali električna bušilica postala je i simbol „pravog muškarca“. Treba biti pošten i reći da je naprava smišljena u Australiji 1889, ali da joj je tek ludvigsburški preduzetnik Vilhelm Emil Fajn dao obrise današnjeg oblika – on je 1895. smislio prenosivu ručnu varijantu. Do danas bušilica znači slobodu za sve koji vole da – sa manje ili više uspeha – sami majstorišu po kući.
Perforator za papir
Da li neko uopšte na srpskom jeziku izgovara reč „bušač“? Možda da je primerenije „perforator“? Na nemačkom „Locher“ od reči „Loch“ – rupa. Bio je stvoren za velika dela, potisnut je digitalizacijom. Bivšeg kralja kancelarije izumeo je Matijas Tel, a patentirao Fridrih Zoneken 1886. godine. Zoneken je iste godine patentirao i registrator u kakav se do danas slažu papiri probušeni perforatorom.
mp3
Neprimetan, ali sveprisutan: digitalni prenos audio zapisa bio je samo sanjarija sve dok Karlhajncu Brandenburgu početkom osamdesetih nije sinula sjajna ideja. Njegov mp3 je uveo revoluciju u svet muzike. Komprimirani zvuk koji može da se pošalje izmenio je tržište. Brandenburg je zato, kažu, bio posebno neomiljen jer je gigantima branše ugrozio posao sa klasičnim nosačima zvuka.
Fanta
Tokom Drugog svetskog rata su Amerikanci sve radili da pobede nacističku Nemačku – u sklopu mera bio je i potpuni embargo na Koka Kolu. No šef ove firme za Nemačku Maks Keit brzo se snašao i izmislio novu gaziranu limunadu od surutke i soka od jabuke. Fanta je dobila ime od reči „fantastisch“. Tako je rođen kultni napitak koji je od 1941. menjao recepturu i uvodio razne varijacije na temu.
Filter za kafu
Pronalazač čuči u svakom od nas. Tako je 1908. svojih pet minuta dočekala domaćica Melita Benc koju je nerviralo što njena kafa uvek ima tako gorak ukus. Eksperimentisala je sa improvizovanim papirnim filterom – i dobila najbolju kafu koju je u životu pila. Zaštitila je svoj pronalazak. Danas porodična firma „Melita Grup KG“ zapošljava 3.300 radnika i pravi razne potrepštine za domaćinstvo.
Lepljiva traka
Apotekaru Oskaru Troplovicu nije bilo dosta što je izumeo legendarne Niveu i Labelo, već je hteo da smišlja dalje. I tako je nastala lepljiva traka, popularni selotejp. Male kućne popravke su postale lakše. Ali ni to nije bilo dosta Troplovicu koji je 1901. patentirao i Leukoplast-trake koje se pod istim imenom prodaju i danas i nezaobilazan su inventar svake kućne apoteke i lekarske ordinacije.
Harmonika
Vlaško i Užičko kolo ne bivaju bez harmonike. Da pogađate, možda biste rekli da je ovaj fantastični instrument smišljen u Francuskoj jer asocira na tamošnje šansone. No harmoniku (Akkordeon) je smislio Kristijan Fridrih Ludvig Bušman 1822. godine. Graditelju instrumenata iz Tiringije se pripisuju i zasluge za stvaranje usne harmonike.
Božićna jelka
Možda Finska može da se diči Deda Mrazom – priča se da je laponskog porekla – ali božićna jelka je nemački izum. Okićeni borovi su ušli u modu oko 1800. godine u dobrostojećim kućama, a od kraja 19. veka ušle su u sve domove u vreme Božića. Ranije su se jelke kitile voćem, orasima i svećama, sada gotovo da ne postoje granice. I danas nemački gradovi pred Božić postavljaju ogromne jelke na trgove.
Kramponi sa šrafom
Prototip fudbalskih patika smišljen je u Velikoj Britaniji. No Adi Dasler, osnivač Adidasa, uveo je malu revoluciju kada je 1954. predstavio krampone koji mogu da se odrvću i zavrću. Nije to bilo bez značaja za Čudo iz Berna iste godine, kada je Zapadna Nemačka postala prvak sveta. Adijev stariji brat Rudolf Dasler koji je vodio konkurentsku Pumu tvrdio je da je on zapravo otkrio moderne krampone.
Taksimetar
Navodno nepristrasni sudija u pogađanju cene između taksiste i mušterije. Taksimetar je 1891. u Berlinu smislio Fridrih Vilhelm Gustav Brun i to za pionira auto-industrije Gotliba Dajmlera. Hoće li taksimetri postati izlišni dolaskom kompanija poput Ubera? Neće, ako pitate taksiste, koji poslednjih meseci žestoko protestuju protiv nefer konkurencije.