Desničari kao „zaštitnici“ Jevreja

Mnogi zbunjeno trljaju oči: Alternativa za Nemačku (AfD) kao zaštitnik Jevreja? Šefica stranke Frauke Petri je nedavno za list Velt izjavila da je AfD „jedan od retkih političkih garanta jevrejskog života u vremenima ilegalne antisemitske migracije u Nemačkoj“.

U sećanju je ipak ostao govor Bjerna Hekea, šefa ogranka ove stranke u pokrajini Tiringiji. On je krititikovao to što je Nemačka berlinskim spomenikom Holokaustu „posadila spomenik srama u srce svog glavnog grada“. Heke je osim toga tražio politički zaokret kada je reč o kulturi sećanja i to za 180 stepeni. Protiv njega se doduše vodi postupak o isključivanju iz stranke, ali on ima brojne pristalice posebno na istoku Nemačke.

Takođe se stalno govori o Volfgangu Gedeonu koji je u međuvremenu izbačen iz poslaničkog kluba AfD u pokrajini Baden-Virtemberg, ali ne i iz stranke. Gedeon je u jednoj knjizi sećanje na Holokaust označio kao „civilnu religiju Zapada“. Judaizam vidi kao „unutrašnjeg neprijatelja“ „hrišćanskog Zapada“.

Zbog toga predstavnici Jevreja stalno upozoravaju na opasnost od AfD. Abraham Lerer, zamenik predsednika Centralnog veća Jevreja u Njemačkoj, nedavno je u razgovoru sa učenicima u Bonu rekao da je AfD stranka „koja nas zaista zabrinjava“. A Ronald Lauder, predsednik Svetskog kongresa Jevreja, je ovu stranku nazvao „sramotom za Nemačku“.

Izbeglice kao prekretnica

Ipak možda su obe strane bliže jedna drugoj nego što čini. U Alternativi postoje aktivni Jevreji – recimo u pokrajinskom odboru stranke u Baden-Virtembergu je od 38 direktnih kandidata na izborima bilo je četvoro Jevreja. Rzlog što se neki približavaju ovoj desničarskoj stranci je, veruje se, strah Jevreja od sve većeg broja muslimana u Nemačkoj i njihovog antisemitizma. Ove sedmice je slučaj jevrejskog učenika u jednoj berlinskoj gimnaziji izazvao veliko negodovanje. Učenik je bio žrtva mobinga učenika turskog i arapskog porekla.

Aleksander Berezovski je viđeni član ove partije u pomenutoj pokrajini: „Strah me je islamizacije društva“, rekao je on za nedeljnik Cajt. Berezovski potiče iz Ukrajine. Na svom portalu je napisao: „Nisam emigrirao iz SSSR da bih se sada ponovo našao u EUSSSR!“

U stranci nisu mogli da kažu koliko Jevreja imaju među članovima jer, kako navode, stranka nema podataka o verskoj pripadnosti svojih članova.

Volfgang Ful je takođe viđeni član, a do pre nekoliko godina je bio među vodećim ljudima Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. On je pre godinu dana u razgovoru za Dojčlandfunk rekao da još nikada nije doživeo antisemitizam u AfD. Kao razlog za njegovo članstvo u stranci je naveo priliv muslimanskih izbeglica: „Vidi se kako se menja sastav školskih razreda, da se jedni učenici ophode prema drugima upotrebljavajući psovke i da danas u školi u principu ponovo imate psovku koja glasi Ti Jevreju!“

Najveću podršku među pripadnicima svoje vere Ful je dobio od Jevreja koji – poput Berezovskog – potiču iz bivšeg Sovetskog saveza. Oni u međuvremenu predstavljaju većinu u jevrejskoj zajednici u Nemačkoj. Ipak njegova stara zajednica u gradu u kojem živi se sada distancira od njega.

Evropski trend

Nov je fenomen da se desničarske stranke predstavljaju otvorenima za Jevreje. I to je direktno povezano sa velikim talasom izbeglica u prethodne dve godine. Žan-Mari Lepen, otac današnje šefice Nacionalnog fronta, je o gasnim komorama nacista govorio kao o „detalju istorije“. Njegova kćer Marin Lepen nasuprot tome je 2015. godine izjavila: „Postoji opasnost za Jevreje u Francuskoj. Oni bi trebalo da se bore na onoj strani koja ja svesna opasnosti od islamističkog fundamentalizma.“

Holandski desničarski populista i neprijatelj islama Gert Vilders je veliki prijatelj Izraela i tamo je rado viđen gost. Kao član Vildersove Partije za slobodu Jevrej Gidi Markuszover ima mesto u holandskom Senatu. I Slobodarska stranka Austrije ima jevrejskog poslanika. Pred mađarski referendum o izbegličkoj politici je istoričar Laslo Tokecki – inače blizak Orbanu – na državnom radiju rekao: „Feministkinjama, homoseksualcima, Jevrejima i ateistima mora biti jasno da je s njima gotovo ako pobedi islam.“

AfD u međuvremenu ciljano vrbuje pristalice i u jevrejskim domovima za starije osobe – i to sa uspehom. Bivša predsednica Centralnog veća Jevreja Šarlote Knobloh na to gleda vrlo kritički. Teško da postoji veća drskost i neiskrenost od toga kako AfD opravdanu zabrinutost Jevreja od antisemitizma među muslimanima u Nemačkoj iskorišćava za svoje ciljeve, kaže ona. Za nju nema kompromisa: „AfD bi morao da bude neprihvatljiv za Jevreje.“