Desničarski političar prešao na islam

Artur Vagner kaže da ga je njegova životna priča rano gurnula u ulogu autsajdera. Odrastao je kao ruski Nemac na Uralu. „Mi smo bili izopšteni", priča 49-godišnji Artur Vagner. Tamo je završio srednju školu u koju su išla mnoga deca političkih kadrova, poput kćerke Borisa Jeljcina. Kao Nemac, tamo si bio „manje od Jevreja", priča on. „Pritom sam bio do srži Sovjet. Imao sam pogrešne roditelje i pogrešno ime, što je u meni jako rano izazvalo krizu identiteta." Na pitanje da li je sada ponovo u ulozi autsajdera, on kaže: to zanimljiva paralela.

Uvek negde između

Vagnerova majka bila je nastavnica muzičkog, a otac programer. Kao tinejdžer, osamdestih, stalno je slušao radio programe DW, ističe ponosno - programe o religiji i crkvi. Bili su to sadržaji koji su u Rusiji zvanično bili nepoželjni. Međutim, religija je u velikoj meri bila prisutna tamo gde je odrastao. Samo to nisu bili hrišćani, već muslimani koji su vekovima živeli na Volgi i Uralu. Pre 250 godina nemačke porodice - poput Vagnerovih – tu su došle kao doseljenici.

Potomci tih doseljenika su na temelju međudržavnih ugovora između SR Nemačke i SSSR-a dobili mogućnost „povratka" u domovinu svojih predaka. Tako se i Artur Vagner devedesetih godina „vratio" u Nemačku. U Rusiji je šest semestara studirao matematiku. Po dolasku Nemačku prebacio se na studije poslovne informatike. Nakon toga je usledio desetogodišnji rad za firmu koja se bavila trgovinom sa državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Zatim je sledilo preduzeće srednje veličine a potom kriza srednjih godina. Onda je postao protestantski sveštenik i radio u jednom domu za decu u Brandenburgu. To je bilo dobro za moju dušu, ističe, ali sada je to gotovo jer, kako kaže, više nije hrišćanin.

Sada planira da zarađuje za život u konsultantskoj firmi koja trguje sa njegovom starom domovinom Baškirijom, republikom u Ruskoj Federaciji, koja se zbog svojih naftnih rezervi smatra bogatom. Često boravi u Ufi, glavnom gradu Baškirije, ali ne samo zbog posla. Tamo, gde većina stanovnika pripada sunitskom islamu, započeo je i njegov put prema toj veri. Na taj put je, kako kaže, bio „vođen".

Kako je sve počelo?

U televizijskoj emisiji DW-a na arapskom jeziku „Šabab-tolk" govorio je o tim duhovnim trenucima. „Video sam nešto... imao sam iskustvo... neko mi se obratio." Čak i sada, dok pije kafu s nama, njegov glas podrhtava dok priča o tome. Kaže da to ne može tačno opisati. U tom trenutku iz njega zrači neka posebna emocionalnost.

Sve to zvuči ezoterično. No teško je ovog političara u sivom odelu, beloj košulji i kravati povezati sa tipičnom ezoterijom. Pa ipak, čini se da je upućen u tu temu. On otvoreno priča o svom horoskopskom znaku vodolije i „pravilu obnove svakih sedam godina".

Ezoteričari su, za razliku od Vagnera, većinom apolitične osobe. Ali, Vagner želi istovremeno da bude i musliman i političar AfD-a. On potvrdno odgovara na pitanje da li ga je njegov ezoterični put prema islamu vodio i ka njegovom političkom zadatku.

Da li je moguć most između AfD-a i islama?

Vera je jedna Vagnerova strana, a Alternativa za Nemačku (AfD) druga. U televizijskoj emisiji žestoko se suprotstavlja „promovsanju homoseksualnosti na paradama". Smatra da to nije dobro za decu. 

Njegov inače mirni glas postaje glasniji u trenucima kada zahteva zatvaranje granica. Nemačka jednostavno ne može podneti više izbeglica, jer je već preopterećena. Sada Vagner apsolutno zastupa mišljenje svoje stranke. Čak i kada kaže da u suprotnom preti izbijanje građanskog rata u Nemačkoj, on se, kao i AfD, poziva na strahove nemačkih građana.

Međutim, odnos prema muslimanima koji već žive u Nemačkoj i onima koji su tek došli, kod Vagnera se razlikuje od AfD-ovog: Islam je sada deo ove zemlje. Krajnje je vreme da AfD to prihvati. S druge strane, takođe se može tražiti od muslimana da se izjasne o tome šta oni mogu učiniti za ovu zemlju, ističe on. Tako Vagner zamišlja most između AfD-a i muslimana.

Ni previše izbeglica, ali ni previše AfD-a

Na pitanje kakvu ulogu treba da ima AfD on iznosi mišljenje koje se u njegovoj stranci više ne čuje tako rado, a koje je zastupala bivša predsednica stranke Frauke Petri: AfD brzo mora postati stranka koaj može da uđe u koalciju, po mogućnosti kao mlađi partner snažnog CDU-a. On smatra da AfD dugoročno neće uspeti da dobije više do 20 posto glasova, ali misli da je to dobro. Jer, kako kaže, još jači AfD ne bi bio dobar za „mir u Nemačkoj". Poseban zadatak AfD-a je da kao konzervativna ili nacionalno-konzervativna snaga „očuva nemačku dušu i kulturu ".

Na pitanje koliko daleko je došao na putu prema islamu, Vagner priznaje da je od 114 sura u Kuranu pročitao samo njih šest te da je već stekao prva iskustva s postom.

Posle intervjua za DW Vagner odlazi kući, u Falkenze, gde je do nedavno bio predstavnik protestantske crkve. Sada želi da deluje kao musliman i to usred područja na kojem islamofobni AfD ima veliku podršku. Više je nego neizvesno može li se osloniti na svoje stranačke kolege. To što je javno rekao da je prešao u islam izazvalo je veliko negodovanje, a iz njegovog okružnog AfD-a već su se čuli glasovi koji kažu da bi se stranka najradije otarsila Vagnera.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android