Donald Tramp i postfaktički svet

Politikolozi i novinari, bar oni iz Evrope, skoro da su jedinstveni u stavu: Hilari Klinton je pobedila u TV-duelu sa Donaldom Trampom i ona jedina od njih dvoje dolazi u obzir za preuzimanje najvažnije političke funkcije na svetu. Klintonova je, tvrde oni, politički iskusnija, svesnija i odmerenija, a o Trampu ne bi trebalo ni razmišljati. Ankete nakon TV-duela potvrdile su da to tako vide i gledaoci.

Ipak, politički analitičari dugo nisu Trampa uzimali za ozbiljno. Bilo je nezamislivo da će ga Republikanci uopšte izabrati za svog kandidata. Ipak, on se nametnuo. Kada je postao zvanični kandidat stranke, isti ti politikolozi i novinari tvrdili su da je Hilari Klinton sigurno buduća stanovnica Bele kuće.

Neki eksperti od samog početka predizborne kampanje ne dele to mišljenje. Komunikolog Frank Bretšnajder sa Univeziteta Hohenhajm, nakon prvog TV-duela ocenjuje da je „ishod nerešen". Tramp je poznat kao „politički grubijan i neotesanko" i taj imidž je opravdao. Bretšnajder ne smatra da je to loše za Trampa. Osim toga, kod birača koji još nisu sigurni kome će dati glas, mnogo toga zavisi od reakcija. Trampove pristalice su sada aktivne, pogotovo na društvenim mrežama. „One bi u najmanju ruku mogle da neutralizuju izveštavanje medija", smatra Bretšnajder.

Bes belog čoveka

U nemačkom nedeljniku „Cajt", američki reditelj, uvereni levičar i osvedočeni Trampov protivnik Majkl Mur, još krajem jula je nagoveštavao: „Taj jadni, delimično opasni klovn, a potpuni psihopata, postaće sledeći predsednik SAD." Mur dodaje da „77 odsto birača koje čine žene, ljudi koji nisu bele boje kože i oni koji su mlađi od 35 godina, uglavnom ne podržava Trampa". Ali te činjenice, kaže, nisu važne. Hilari Klinton nije baš omiljena političarka. I ona je suviše „deo sistema". Mnogi Amerikanci zato neće ni izaći na izbore, dok će Tramp svoje pristalice da mobiliše.

Mur pokušava da se uživi u „dušu besnog, belog čoveka" koji oseća da je u defanzivi: „Nakon što smo osam godina gledali kako nam komanduje crnac, sada bi trebalo da nam još osam godina komanduje žena?" Za takve ljude, smatra Mur, Tramp je neodoljiva prilika.

Angela Merkel i stvar osećaja

Da li će ishod izbora biti suprotan logici i činjenicama? Da li se široki slojevi biračkog tela rukovode više besom, nego sopstvenim interesima? Da li je to moguće? I ako jeste, da li je to opšti fenomen?

U Nemačkoj je demohrišćanska stranka CDU ostala bez teksta kada je na regionalnim izborima u saveznoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija sredinom septembra pala ispod stranke Alternativa za Nemačku (AfD), iako su „činjenice", iz ugla CDU, govorile protiv toga. Situacija u toj saveznoj pokrajini se poboljšavala, celoj nemačkoj privredi ide dobro, a u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji jedva da se može naći poneka izbeglicu. Ali birači su glasali suprotno činjenicama – tako je glasila i analiza nemačke kancelarke. I to je ono što je dovodi do očaja: „Može se čuti da živimo u 'postfaktičkom' vremenu. To bi trebalo da znači da ljude više interesuju fakta, već da slede svoje osećaje." Političar desničarskog AfD Georg Pacderski kaže: „Ono što čovjek oseća, to je i realnost." On na taj način objašnjava jedan od razloga za izborni uspeh svoje stranke.

Ipak, Angela Merkel se drži činjenica. „Ako i mi počnemo da guramo činjenice u stranu i ignorišemo ih, onda više nije moguće odgovorno delovanje i konstruktivno traženje rešenja za probleme", izjavila je početkom septembra u Bundestagu.

Pretraživači kao zamena za znanje

Švajcarski filozof i fizičar Eduard Kezer ne samo da smatra da već živimo u „postfaktičkom" vremenu, već i upozorava da je to opasnost za demokratiju. U članku za list „Noje cirher cajtung" on se bavio „fenomenom Tramp". Trampove „neistine i protivivrečnosti" ne nanose mu štetu. Naprotiv, one ga u očima njegovih pristalica čine još verodostojnijim, jer on izgleda kao da je iskren.

Društvene mreže, tvrdi Kezer, samo podstiču tendeciju da se „kao činjenica prihvata samo ono u šta čovek ionako sam veruje". Iznad institucija koje se po tradiciji bave traženjem pouzdanih odgovora i istina – poput univerziteta ili zavoda za statistiku – postavljaju se znaci pitanja. Svaki građanin se smatra ekspertom, potkovan „zamenom za znanje" koju nude pretraživači na internetu.

Potraga za istinom od životnog značaja je za opstanak demokratije. „Tamo gde se kraj puta ruše bankine činjenica, nastaju divlji putevi formiranja javnog mnjenja", kaže Kezer.

I Angela Merkel se za sada čvrsto drži bar jedne realnosti: ništa nije nemoguće, pa ni to da Tramp postane predsednik. I dok inače uzdržani šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer Trampa opisuje kao „propovednika mržnje", kancelarka se uzdržava od bilo kakvog komentara. Nikad se ne zna s kim ćeš sutra morati da sarađuješ.