Donald Tramp šokirao svoju stranku
2. avgust 2016.„Vašington post“ upotrebljava reč „potresno“, a „Njujork tajms“ opisuje situaciju kao „ekstremnu krizu“. TV stanice kao što su MSNBC, čak i CNN, imaju samo jednu temu: Kako to da se Donald Tramp usudio da napadne roditelje američkog vojnika koji je poginuo u Iraku? Čak i za jednog Trampa to je po potpunom odsustvu saosećanja i poštovanja bilo neuobičajeno preterano. Možda je to zato jer je prethodni napad bračnog para Kan zaista pogodio Trampa. Oni su ga za vreme partijskog kongresa Demokrata direktno oslovili, prebacujući upravo njemu, koji traži zabranu ulaska muslimana u zemlju, kako nije ništa žrtvovao za svoju zemlju, za razliku od mnogih muslimanskih u ostalih doseljeničkih porodica koje su žrtvovale najdraže što imaju – život svog deteta.
Kritika iz sopstvenih redova
Trampova reakcija pokazuje opasnu osetljivost republikanskog kandidata na predsedničkim izborima. Ta reakcija pokazuje i koliko su nepromišljene i nekontrolisane njegove izjave kada oseća da su ga priterali uz zid. Ovaj put su brojni i republikanski političari koji smatraju da je otišao predaleko. Među njima su portparol Predstavničkog doma Pol Rajan, bivši guverner Floride Džeb Buš, ali i bivši predsednički kandidat Republikanaca Džon Mekejn. Dugačka je lista republikanskih političara koji su stali na stranu porodice Kan. Predsednik države Barak Obama nije propustio priliku da izloži Trampa najoštrijoj kritici.
To ima težinu, pre svega posle vikenda za vreme kojeg je Donald Tramp predočio svoje nepoznavanje spoljne politike. U televizijskom intervjuu je doslovno rekao: „Putin neće ići u Ukrajinu, samo da vi to razumete, on neće ući u Ukrajinu, je li u redu?“. To je već poprilično nezgodno.
Šok saznanja
Dakle, uzbuna u partijskom establišmentu. Trampovi verbalni izgredi su izazvali novi šok u političkom vrhu Republikanaca, jer su shvatili koga su odredili da na plovidbi maše njihovom zastavom. No, verovatno to neće mnogo promeniti među njegovim pristalicama. Naprosto, dobar deo stanovništva ni ne dobija informacije o Trampovim greškama. Medijski krajolik u Americi je strogo podeljen. Izuzetno desno orjentisana televizija Foks njuz uopšte nije dala reč porodici Kan, liberalne radio stanice izumiru, a liberalne novine poput „Njujork tajmsa“ ili „Vašington posta“ dopiru samo do obrazovanih elita, među kojima je verovatno vrlo malo Trampovih pristalica.
Sami sebi dovoljni
Korisnici društvenih mreža se ionako kreću u minijaturnom svetu koji su sami stvorili. Tamo se sopstvene procene, strahovi, nade ne dovode u pitanje, već se kao beskonačna jeka samo pojačavaju i ponavljaju. Kritičko suočavanje sa sopstvenim uverenjima više ne postoji u tako polarizovanom medijskom svetu. U američkoj izbornoj godini se jasno vidi u šta se pretvara neka zemlja kada se svede na običan skup paralelnih svetova. Nema zajedničkih platformi za javno sučeljavanje i političko sukobljavanje mišljenja, koje bi bile zainteresovane za rešenja umesto za skandale.