Dramatično odmeravanje snaga u Zalivu
18. septembar 2019.
Teške optužbe iz Rijada na račun Teherana: u napadima na dva naftna polja u Saudijskoj Arabiji je korišćeno oružje iz Irana. „Trenutno sve ukazuje na to da je oružje, koje je korišćeno u napadima na dva naftna polja, došlo iz Irana“, izjavio je u ponedeljak na konferenciji za novinare Turki al Maliki, portparol vojne koalicije koju predvodi Saudijska Arabija. Trenutno se vodi istraga o tome odakle je oružje ispaljeno.
Iako su jemenski pobunjenici iz plemena Huti preuzeli odgovornost za napad izvršen u subotu, SAD prebacuju odgovornost na Iran da je izvršio dva napada na naftna postrojenja saudijskog državnog koncerna „Aramko“ i ne veruje Hutima. „Njujork tajms“ je izvestio o satelitskim snimcima koji dokazuju da je napade izvršio Iran. Iran je u međuvremeu odbacio optužbe Vašingtona.
„Optužbe iz Vašingtona su ovaj put bile posebno oštre“, kaže ekonomski geograf Ginter Majer direktor „Centra za istraživanje arapskog sveta" na Univerzitetu u Majncu. To je ujedno bio i propagandni manevar. I američki predsednikTramp i njegov ministar spoljnih poslova Pompeo opisali su napad kao - napad Irana na globalno snabdevanje energijom.
„Na ovaj način delotvorno odvraćaju pažnju od činjenice da je Saudijska Arabija, uz pomoć SAD, koja odavno ima godišnji vojni budžet u visini 70 milijardi dolara, izgradila najsavremeniju odbrambenu i napadačku mašineriju u regionu. Sa tom mašinerijom su (Saudijska Arabija i SAD op.red.) kroz napade u Jemenu doprinele najvećoj humanitarnoj katastrofi u istoriji zemlje“, kaže Ginter Majer.
Dva međusobno spojena konflikta
Oko Hormuškog moreuza se trenutno vode dva spojena konflikta: na jednoj strani je rat u Jemenu u kojem snage odmeravaju Saudijska Arabija i Iran, a na drugoj napetost između Irana i SAD. Napetost se povećala u ponedeljak nakon što je iranska Revolucionarna garda prema navodima medija zarobila jedan brod.
U informaciji koju prenosi iranska novinska agencija Insa, koja je 50 odsto u vlasništvu države, reč je o brodu koji je u Ujedinjene Arapske Emirate krijumčario 250.000 litara dizela. Ginter Majer kaže da je je to veoma moguće. „Cena dizela u Iranu je dosta niska. Osim toga, do sada je iz istih razloga zaplenjeno nekoliko brodova.“
Novi odnos snaga u Persijskom zalivu
Situacija u Persijskom zalivu dobija na značaju, nakon što su, kako prenosi „Petroleum Ekonomist“, Iran i Kina dogovorili tešnju ekonomsku i vojnu saradnju. U skladu s tim Peking će u Iran investirati 400 milijardi dolara. Samo u razvoj iranske proizvodnje nafte i gasa u narednih pet godina će biti uloženo 280 milijardi dolara. Tu je i 120 milijadi dolara za izgradnju infrastrukture u oblasti transporta i industrije. Osim toga, Iran će biti uključen i u saobraćajnu mrežu novog Puta svile. Oko 5.000 pripadnika kineskih snaga bezbednosti će biti stacionirano u Iranu kako bi čuvali kineske ustanove.
Majer kaže da će ta saradnja iz korena promeniti geostrateške odnose u Zalivu. Iako prisustvo kineskih trupa ne služi za odbranu iranske teritorije, otežava napad spolja. „Ako bi kineski vojnik bio ranjen u napadu spolja, Peking bi to protumačio kao namerni napad na njegovu vojsku, a ko ubuduće napadne Iran, rizikuje da će se boriti protiv svetske sile Kine“, kaže Majer.
Vojno i ekonomsko partnerstvo će biti skupo plaćeno. Pored ostalog je dogovoreno da Kina prilikom kupovine iranske nafte, gasa kao i petrohemijskih proizvoda dobije jednu trećinu popusta od uobičajene kupovne cene. Računi se ne obračunavaju u dolarima već po valutama afričkih zemalja ili država naslednica Sovjetskog Saveza. S druge strane sporazum u velikoj meri omogućava Iranu preko potreban pristup međunarodnom tržištu. Sankcije SAD na taj način bi jednim delom bile zaobiđene.
Eskalacija sasvim novih dimenzija
„Sporazum bi takođe trebalo da predstavlja pozadinu trenutne verbalne i vojne eskalacije", kaže Ginter Majer. „Ako SAD odluče da napadnu Iran, što se protivi svakom vojnom razumu, onda bi sada bio pravi trenutak. Bio bi to izgovor da se krene protiv iranskih prihoda od nafte prije nego što počne vojna saradnja sa Iranom“, smatra Majer.
Iz ugla onih koji su insistirali na vojnom rješenju, napad bi morao biti izveden što je brže moguće. „Jer, ako saradnja Irana i Kine na početku krene punom brzinom i kineske snage bezbednosti budu stacionirane u Iranu, sukob s Iranom bi mogao dovesti do eskalacije potpuno novih dimenzija.“
Sa ili bez eskalacije: geostrateška situacija u Persijskom zalivu se meenja iz korena. To bi moglo dovesti do toga da iranski atomski program više ne bude imao ograničenja. A Iran bi se u dogledno vreme mogao razviti u vodeću silu u regionu.