Droga iz nemačke „kuhinje“

Već u napadu na Poljsku 1939. i Francusku 1940. Hitlerovi generali slali su drogu vojnicima u borbi. Samo u napadu na Francusku borcima je podeljeno 35 miliona pilula Pervitina. To je bila sintetička droga metamfetamin koju su nemački vojnici zvali i „čokolada za tenkiste“ i „Geringove pilule“. Ipak, treba reći, i saveznici su slične pilule slali svojim vojnicima.

Čarobno sredstvo nemačkog Vehrmahta je u početku otkrio jedan Japanac u tečnom stanju. Hemičari berlinske fabrike Temler su ga dalje razvili i 1937. patentirali. Godinu dana kasnije, mogao je da se kupi kao sredstvo protiv umora, gladi, žeđi i straha. Danas je Pervitin poznatiji pod drugim imenom: kristal-met.

Istoričari se još uvek spore da li je i Adolf Hitler bio zavisnik od Pervitina. U ličnim dokumentima o pacijentu Hitlerovog lekara Morela veoma često je upisan znak „X“. Šta ta beleška znači, to ni danas nije jasno. Ipak, pouzdano se zna da je Hitler dobijao vrlo snažne medikamente koji bi danas bili daleko u sferi narkotičkih sredstava.

Istraživački duh nemačkih naučnika zabeležen je mnogo ranije: „Više nema kašlja zahvaljujući Heroinu!“ To je reklamna poruka koncerna Bajer za njegov novi proizvod – koji se odlično prodavao. Preparat Heroin – i da, to jeste čisti heroin – preporučivao se i za padavicu, astmu, šizofreniju i bolesti srca. Čak i za decu. Ipak, upozorava se na propratnu pojavu – zatvor (opstipacija)!

Feliksa Hofmana slave pre svega zbog otkrića Aspirina. Njegovo drugo veliko otkriće – Heroin – uspelo mu je usput, dok je eksperimentisao sa sirćetnom kiselinom. Za razliku od Aspirina, hemičar je kiselinu povezao s morfinom, osušenim sokom maka. Njegov proizvod je u stvari u Nemačkoj zabranjen tek 1971. Do 1958. mogao je da se kupi u svakoj bolje snabdevenoj apoteci.

Koncern Merk iz Darmštata je od 1862. navelike proizvodio kokain i prodavao ga kao lokalni anestetik za očne lekare. To je rezultat eksperimenata Alberta Nimana sa listovima koke iz Južne Amerike. Hemičar je izdvojio poseban alkaloid koji je nazvao kokain. Niman je umro nedugo nakon svog otkrića – doduše od plućne bolesti.

I lekar-neurolog Zigmund Frojd je lično, u ime nauke, isprobavao kokain. U svojim „Beleškama o kokainu“ Frojd taj preparat opisuje kao „bezopasan“. Osećate se, piše, „euforično, puni ste životne snage i radnog elana“. Njegovo oduševljenje popustilo je tek nakon što je od droge umro jedan njegov prijatelj. Sredstvo se u njegovo doba prepisivalo i kod glavobolje i bolova u stomaku.

Američki hemičar Aleksander Šulgin smatra se pronalazačem „droge za žurke“ ekstazi. On je u stvari nešto što su očigledno još 1912. otkrili u nemačkoj fabrici Merk. Oni su tada zatražili patent za bezbojno ulje nazvano 3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin ili ukratko MDMA. To hemijsko jedinjenje nemačka fabrika proglasila je „komercijalno beskorisnim“.

Otkrića nemačkih hemičara – svakako bez ikakve zle namere – nije nešto čime danas možemo da se hvalimo. Prema studiji UN, samo tokom 2013. u svetu je umrlo oko 190.000 ljudi od konzumiranja ilegalnih narkotika. Slaba je uteha to da droge nisu na prvom mestu: od alkohola je te godine umrlo čak 3,3 miliona ljudi.