Dve opcije Zorana Zaeva
2. oktobar 2018.
Između dva saznanja iz referendumske nedelje – nedovoljne izlaznosti i ogromne većine glasova „za“ među izašlima – vlada socijaldemokratskog premijera Zaeva ima samo dve mogućnosti da ipak progura dogovor sa Grčkom koji se vidi kao uslov brzog ulaska u NATO i, sporijeg i neizvesnog, ulaska u EU.
Prva opcija za Zaeva je da ubedi opozicionu VMRO-DPMNE ili barem deo njenih poslanika da podrže dogovor oko imena za koji su neophodne ustavne promene. Za promenu naziva zemlje u „Republika Severna Makedonija“ ruku mora dići dvotrećinska većina, 80 od 120 predstavnika u Sobranju. Vladajuća koalicija je tu kratka za devet mandata.
Ima li „neposlušnih“ poslanika opozicije?
Vrhuška nacionalne VMRO je slabu izlaznost proslavila kao jasan stav većine građana da su protiv menjanja imena zemlje. Zvanični partijski stav se neće menjati, bez obzira koliko eventualnih sastanaka bilo održano sa predstavnicima Socijaldemokrata.
Osim toga, u Skoplju se ne očekuje „prelet neposlušnih“ poslanika opozicije u drugi tabor premda među poslanicima VMRO ima onih koji su se u prethodnom periodu razilazili u stavu sa partijskim vrhom. Nije tu u pitanju samo čvrsta stranačka hijerarhija, već i dugogodišnje opsluživanje narativa prema kojem se sve u Makedoniji deli na „patriote i izdajnike“.
U tom se tonu preti i onima koji bi se eventualno „drznuli da izdaju partiju i zemlju“. Ko god postupi suprotno od stranačkog stava suočiće se sa „kaznom naroda“ – to je , ukratko, poruka Hristijana Mickoskog, stranačkog lidera. On je zadržao retoriku koju je tokom duge vladavine etablirao Nikola Gruevski.
Zato premijeru Zaevu, rešenom da ishod referenduma predstavi kao svoju pobedu, ostaje samo druga opcija: da raspiše prevremene parlamentarne izbore. I da se nada da će na njima njegova stranka, kao i stranke albanskog naroda, osvojiti u zbiru neophodnu dvotrećinsku većinu da promene Ustav.
Zaev je u cajtnotu. Da bi se ispoštovala dinamika Dogovora sa Grčkom, odluku bi morao da donese već ove sedmice. Ako ubeđivanje poslanika VRMO, kako se očekuje, bude uzaludno, skupštinu valja raspustiti najkasnije do 10. oktobra kako bi se izbori održali 25. novembra. Samo tako bi novi sastav parlamenta – ako Socijaldemokrate i partneri ubedljivo pobede – mogao do februara ili marta da progura ustavne promene.
Vladajući nade crpe iz 605.016 glasova „za“ na referendumu. Ta brojka veća je od bilo kojeg skora bilo koje opcije na bilo kojim izborima od nezavisnosti Makedonije. Zaev i saradnici to vide kao garant da će na prevremenim izborima pobediti njihova opcija koju prati jak proevropski narativ i podrška Zapada, a ne VMRO kojem se prebacuje da zemlju vodi u izolaciju i večni status kvo.
VMRO u škripcu
Činjenica je da prevremeni izbori u ovom trenutku ne odgovaraju konzervativnoj opoziciji. VMRO-DPMNE je tokom poslednjeg izbornog ciklusa rabljenjem nacionalističke retorike prema albanskoj zajednici izgubila famozni koalicioni potencijal. Bez predstavnika Albanaca nemoguće je zamisliti stabilnu koalicionu vladu.
Osim brojnih rovova koje je prokopala kroz društvo, VMRO više nije jedinstvena ni iznutra. Nemali je broj analitičara – pa čak i bivših partijskih osnivača i funkcionera – koji ovoj stranci u slučaju vanrednih izbora predviđaju fijasko. Da li ta pretnja možda ipak može da pomeri VRMO sa mrtve tačke i motiviše ih da podrže ustavne promene?
Ne – kaže za DW jedan izvor iz stranke. „VMRO-DPMNE će ostati na istoj liniji do kraja. Zapravo, na ovaj način se Zaevu i ne ostavlja drugi izbor osim vanrednih izbora. Takvo stanje može da se promeni samo nekim čudom. A čuda se ne dešavaju“, dodaje naš sagovornik.
Dok Zaev u teoriji ima dve, a u praksi samo jednu opciju, u Grčkoj neće preduzimati ništa dok makedonska drama ne dobije epilog. Zvanična Atina je spremna da ratifikuje sporazum samo ukoliko Makedonija načini odgovarajuće ustavne izmene. Bez njih dogovor je, što se tiče Grčke, propao. A onda nema ništa ni od brzog prijema u NATO ni od početka pregovora sa EU.