Dve vrste evra, marka, ili sve po starom?
28. novembar 2010.Mogućnosti sloma evra i vraćanja nacionalnim valutama opširno analizira magazin Špigel u onlajn izdanju koji, pored ostalog, piše:
„Nemačke marke i dalje postoje, i to u količinama – kako se procenjuje i devet godina nakon uvođenja evra postoji još 13 milijardi maraka- ispod slamarica, po ćoškovima fijoka ili u starim novčanicima. Prema ispitivanjima javnog mnjenja gotovo polovina građana Nemačke i priželjkuje povratak marke. Naime, za mnoge Nemce marka je bila simbol ekonomske sigurnosti, solidarnosti i prosperiteta. I ako bi stvarno evro bio ukinut – šta bi se dogodilo? Prema mišljenju Danijele Švarcer iz Fondacije nauka i politika moguća su dva scenarija:
Varijanta prva: Nemačka i druge stabilne zemlje kao što su Austrija ili Holandija uvode „čvrsti evro“. Tu ideju već su pominjali neki nemački menadžeri, na primer Hans Olaf Henkel. Prema njegovom mišljenju trebalo bi obrazovati dva „evro-bloka“ – severni koji ne zna za inflaciju i koji je navikao na budžetsku disciplinu, i „južni blok“ koji bi mogao da devalvira svoj evro ako to želi.
Varijanta druga: Nemačka zaista ponovo uvodi marku. U Evropi više nema zajedničke valute i svaka zemlja može ponovo da vodi monetarnu politiku kako joj drago. Ali, da li je to zaista poželjno. Za Nemce evro je u mnogo čemu bio vrlo koristan i krah zajedničke valute imao bi dramatične posledice. Neke od njih su sledeće:
Nova valuta je skupa
Pripreme za uvođenje nove valute bile bi dugotrajne i skupe. Bilo bi potrebno odštampati ogromne količine novih novčanica i iskovati nove kovanice, zamena bi bila praćena velikim logističkim problemima. Sve to bio je slučaj i kod uvođenja evra, ali su pripreme trajale tri godine – u slučaju kraha evra na raspolaganju ne bi bilo toliko vremena.
Pad izvoza
„Mnogim Nemcima zasijale bi oči kada bi ponovo ugledali marku, ali bi ekonomske posledice bile katatsrofalne“, upozorava ekonomista Peter Bofinger. Pre svega bi bio ugrožen izvoz – za investitore bi marka bila „sigurna luka“ što bi dovelo do rasta njene vrednosti što bi nemačku robu u svetu učinilo izuzetno skupom.
Rast nezaposlenosti
Ukoliko bi došlo do značajnog pada izvoza bio bi neizbežan i značajan rast nezaposlenosti u zemlji. Nemačka privreda imala bi i velike dodatne troškove, jer bi morala da se zaštiti od kolebanja kurseva. Do pometnje bi došlo i na finansijskim tržištima – na primer, nemačke banke imaju grčke ili italijanske državne obveznice u evrima. Ako bi nestao evro dugovi bi se vraćali u drahmama ili lirama koje bi sigurno znatno manje vredele.
EU bi zaostala za Kinom i SAD
Poraz evra bio bi pobeda dolara – on bi postao nezamenjiva valuta u svim međunarodnim poslovima. Evropa bi izgubila uticaj u poređenju sa Kinom i SAD. Osim toga, moglo bi doći do zategnutosti između članica evrozone, tako da bi, u krajnjoj liniji, bila ugrožena i EU. Zaključak: vraćanje na marku imalo bi za Nemačku uglavnom negativne posledice i zato stručnjaci smatraju da je izuzetno mala verovatnoća da se tako nešto dogodi“, piše „Špigel onlajn“.
Izbor: N. Briski
Odg. urednik: J. Leon