„Džekpot za zagovornike Bregzita“

Dojčlandfunk: Panamski papiri dovode političare širom sveta u neprilike. U Velikoj Britaniji je premijer Dejvid Kameron pod pritiskom. On je naime priznao da je imao akcije u jednom ofšor fondu koji je zasnovao i vodio njegov otac. Pre toga je Kameron danima tvrdio da sa tim nema ništa. Koliko su saznanja opasna za premijera? I pre svega, kako će se ovo odraziti na referendum o istupanju Britanije iz EU koji se održava krajem juna? O tome smo razgovarali sa Entonijem Glisom, politikologom sa Univerziteta Bakingem.

Entoni Glis: Nema sumnje da je ovo najteži trenutak Kameronove karijere i zaista je dobro pitanje da li on ovo uopšte može da izdrži. S jedne strane, on već ima posla oko takozvane vladine brošure, to je dokument koji prikazuje pozicije njegove vlade pred dolazeći referendum. Sada je Kamerom pod jakim pritiskom jer je dao državni, poreski novac kako bi pravio ovu brošuru. A onda s druge strane mora da se brani protiv otkrića iz takozvanih Panamskih papira i tu je posebno zanimljivo da najveći pritisak ne dolazi od laburista...

Nego od koga?

Iz njegove sopstvene partije. Pritiska ga najmanje polovina njegove konzervativne stranke podržana od skoro svih novina u Velikoj Britaniji.

To nas dovodi do pitanja da li se radi o tipično britanskoj reakciji? Da li je premijer pod ovolikim pritiskom jer na Ostrvu postoji posebno agresivna štampa?

Mislim da je to tako, ali da je sada štampa još agresivnija jer se radi i o evropskom referendumu. Desničari – ako smem da ih tako nazovem – dakle bregzitaši i novine znaju da je Dejvid Kameron zadnja šansa onih koji žele ostanak u Evropskoj uniji i da Dejvid Kameron mora biti uništen kako bi pobeda bregzitaša bila osigurana. Za njih je posebno važno da najure Kamerona, što uopšte nije nemoguće. Tokom vikenda će se unutar partije razgovarati o tome da li Kameron može da ostane. Ali i ako ostane, ostaće u poziciji bez moći, u poziciji u kojoj birači više neće ni slušati ono što ima da kaže. To što recimo Kameron kaže da je ove sporne deonice odbacio četiri meseca pred izbor za premijera – to nikog živog ne zanima. Nema tu više britanskog fer-pleja. Odavno je jasno da će Kameron imati probleme zbog svog bogatstva. On je bogat čovek, dolazi iz vrlo imućne porodice, pohađao je koledž Iton – to ne može da se plati ukoliko niste bogati. Već godinama u njegovoj partiji kažu da je to bogati mladić koji nema pojma recimo koliko košta litar mleka – to sada može da ga košta funkcije.

Ako Vas dobro razumem, zagovornici istupanja Britanije iz EU misle da mogu da se otarase Kamerona i time pridobiju većinu građana za Bregzit?

Upravo tako. Rekli ste bolje nego što bih ja mogao. Trenutno imamo mrtvu trku pred referendum, po poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja je 50:50. Ako Kameron ostane nemoćan i ne može više da brani evropsku poziciju, onda to više ne bi bila samo velika šansa za bregzitaše – to bi onda za njih bila sigurna pobeda.

Koliko su Kameronovi torijevci podeljeni oko pitanja ostanka u EU?

Totalno! To su zapravo dve partije. S jedne strane bi Dejvid Kameron da referendum bude shvaćen kao jedna odluka među mnogima. S druge strane, zagovornici istupanja kažu da je to temeljna odluka, promena 40 godina britanske istorije. Ja mislim da bregzitaši u tome imaju pravo. Odluka koja mora biti doneta 23. juna odlučiće budućnost najmanje dve generacije u Velikoj Britaniji i Kameron mora da pokaže da ima sve konce moći u rukama. Kao i svi premijeri, ni on nije baš želeo referendum. On hoće da Velika Britanija ostane u EU, što je, prema mom mišljenju, sasvim razumno. Ali on je morao da popušta i sada u sopstvenoj vladi ima ministre koji se zalažu za Bregzit i praktično imaju neku vrstu paralelne kontravlade. Čak se, smatram, može govoriti o državnom udaru – ne onom južnoameričkog tipa, već državnom udaru u finom engleskom maniru.

Već ste rekli, nema više fer-pleja. Zašto je to tako?

Bregzitaši su za ovaj trenutak radili i čekali 20 godina. Sada je kucnuo čas. Sada ispaljuju argumente, a u biračkom telu imaju veliku podršku. Taj tabor je veoma dobro organizovan. To nisu uvek ista lica, uvek dolaze novi ministri, ljudi iz privrede, akademici i tako dalje. Sa druge strane tu je samo Dejv, a ako je Dejv bogati momak koji ne zna pošto je litar mleka, i koji je lično dobijao pare ne plaćajući porez – što je inače potpuno netačno, ali to mu se prebacuje – onda je to prilika za Bregzitaše. Za njih je to džekpot.