Egipat – pet godina nakon revolucije

U novembru 2011. godine, Ahmed Said bio je u centru Kaira kada su se demonstranti s pripadnicima vojske u jednoj od ulica pored trga Tahrir. U tom okršaju, poginulo je 42-je ljudi. Ahmed Said nije protestovao protiv režima – on je pružao medicinsku pomoć pobunjenicima koje su ranili vojnici. Said je, naime, hirurg. Na ulici je pomagao ranjenim ljudima i kasnije se o njima brinuo u improvizovanoj bolnici u blizini.

Ahmed Said je Egipćanin, kao i ranjenici koje je zbrinjavao. Dugo godina je radio na odeljenju vaskularne hirurgije frankfurtske Univerzitetske klinike. I uvek se vraćao u svoju domovinu. To je, na kraju, za njega bilo kobno. Zbog toga je Said danas u jednom od najozloglašenijih egipatskih zatvora. U novembru 2015, zajedno sa još četiri osobe, uhapšen je u jednom kafiću u Kairu, par sati nakon što je učestvovao u jednom mirnom protestu u spomen žrtvama poginulim u novembru 2011.

„Došao je u Kairo samo da obavi neku papirologiju, nakon čega je nameravao da se vrati u Frankfurt i nastaviti tamo da živi“, priča nam Ahmedova sestra Lamija.

U ozloglašenom zatvoru

Ali čini se da Ahmed neće tako skoro da se vrati u Nemačku. Osuđen je na dve godine zatvora jer je tokom mirnog protesta – blokirao saobraćaj. Krajem januara njegovi advokati će uložiti žalbu na presudu.

Ahmedova sestra Lamija za DW priča: „Bio je veoma vezan za Egipat. Voleo je da šeta ulicama, pre svega ujutro. Mogao je sve to da radi i iz Nemačke, ali došao je u Kairo jer mu je Egipat nedostajao.“

Prema Lamijinim rečima, Ahmed je u zatvoru mučen i u decembru je, navodno, započeo štrajk glađu – u znak protesta protiv uslova u zatvoru. Nakon toga je prebačen u zloglasno odeljenje zatvora visoke bezbednosti poznato kao „Akrab“ (Škorpion). „Ne razumemo zašto je završio na mestu koje je inače rezervisano za teroriste i najteže zločince koji predstavljaju pretnju zemlji“, kaže Lamija u čudu: „Kako je to moguće? Pa on je došao samo na par dana odmora u Egipat.“

Režim u panici

Saidovo hapšenje dogodilo se u trenutku kada je egipatski režim počeo da sprovodi politiku čvrste ruke, između ostalog i zbog priprema za obeležavanje pete godišnjice početka demonstracija 25. januara 2011. Do sada su takođe uhapšeni brojni aktivisti i administratori za režim neugodnih Fejsbuk-stranica, a u preko 5.000 stanova u Kairu izvršena je racija.

„Režim je u panici“, kaže Kaled Fahmi, profesor istorije na elitnom američkom univerzitetu Harvardu. On se trenutno nalazi u istraživačkoj poseti Egiptu. Režim je jak i moćan, kontroliše sva područja života, objašnjava Gahmi: „Ali i pored toga što uništava sve opozicione centre i hapsi brojne mlade ljude i opozicionare, režim ipak u ovom trenutku reaguje potpuno bizarno i kao da je van sebe.“ Razlog za to je 25. januar: „Taj dan postao je simbol za egzistencijalnu pretnju egipatskoj državi.“

Profesora Fahmija je 2011. godine angažovalo egipatsko Ministarstvo kulture da vodi radnu grupu koja će da dokumentuje revoluciju. On kaže da je i pre 2011. bilo revolucionarnih stremljenja, ali ih je tadašnji režim ugušio. Aktuelni režim sada, tvrdi harvardski profesor, deluje s dosad neviđenom oštrinom i u do sada neviđenom obliku. To je, kaže Fahmi, odgovor na duh „koji taj režim već dugo progoni“.

Gaženje po ljudskim pravima i slobodi medija

Otkada je u julu 2013. aktuelni egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi svrgnuo s vlasti islamističkog predsednika Muhameda Mursija, Egipat je krenuo turbulentnom političkom, ali im ekonomskom stazom. Na njoj se otvoreno krše ljudska prava i ukida sloboda medija.

Jedna od žrtava te politike je i Ahmed Said. Elijan, Ahmedova verenica, kaže da je on otputovao u Egipat da bi obavio pripreme za venčanje. Ona studira antropologiju na berlinskom univerzitetu. Svog verenika je upoznala pre dve godine na protestima u Frankfurtu. Veoma joj nedostaje: „Nedostaje mi njegovo lice, sve na njemu. Pokušavam da se pripremim i na najgore. Nada je opasna.“

I nemački političari su u međuvremenu obratili pažnju na slučaj Ahmeda Saida. Poslanica Zelenih Franciska Branter je njegov slučaj predstavila u Bundestagu, aza Ahmeda se zauzela i organizacija za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (Amnesty International) – nedavno su objavili potresno pismo koje je Ahmed Said poslao iz zatvora: „Učinio sam ono šta sam učinio da bi se osećao slobodnim. I da bih ponovno ostvario svoju slobodu pre nego što postane samo puko sećanje. Želeo sam da pošaljem poslednji tračak svetla revolucije.“