EU ne prepušta Balkan sam sebi

„A sad Srbija“, naslov je teksta koji je objavio dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Tu između ostalog piše da je srpski premijer Ivica Dačić rekao da je to bio najvažniji dan za njegovu zemlju od kraja Drugog svetskog rata. „Ako je to mislio ozbiljno, ako iz evropskog patosa zaista govori razboritost, a ne oportunizam, onda početak pregovora daje povoda za optimizam. Jer, pred Srbijom i njenim građanima je dug i trnovit put učvršćivanja demokratije, jačanja pravne države i ekonomske i socijalne modernizacije. EU će morati da obrati posebnu pažnju da reformu pravosuđa. To je nauk koji je izvukla iz prijema Rumunije i Bugarske, gde su Evropljani, kada je reč o korupciji i nedovoljnoj sigurnosti, bili suviše naivni. Čim su te dve zemlje stupile u EU, marljivost u sprovođenju reformi se rasplinula… Posledice se osećaju i danas. Zato je važno da se Srbiji ne daje popust kada je reč o principima pravne države“.

„Sve i ako je pristup Srbije još daleko – govori se o 2020. godini – početak pregovora je signal velikog interesovanja EU za stabilnost takozvanog Zapadnog Balkana. Taj region, koji je devedesetih godina bio poprište rata i progona, ne prepušta se sam sebi. Ali, zemlje i narodi koji žele pristup EU, moraju znati da je članstvo nagrada koja se osvaja unutrašnjim i spoljnim civilizovanjem. Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova. I da postane moderna sposobna država u kojoj više ne tinja plamen nacionalizma“, piše komentator Frankfurter algemajne cajtunga.

Sa kojih pozicija kreće Srbija?

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše da su očekivanja Srbije velika: „Šef srpske vlade Ivica Dačić čak govori o novoj političkoj eri. Povod za njegov retorički zanos je početak pristupnih pregovora sa EU. Od njih Beograd ne očekuje samo vraćanje poverenja u balkansku državu koja poslednjih decenija kao da je bila pretplaćena na počasno mesto u udarnim lošim vestima. Tešnje povezivanje sa EU bi trebalo da u Srbiju privuče i preko potrebne investicije. Ali, ima još mnogo prepreka na nesumnjivo dugom putu do mogućeg članstva u EU. U to spada i komplikovan odnos sa Kosovom; osim toga, Srbija u pregovore ne ulazi sa pozicija privredno jake zemlje.“

„Za to je kriv i veliki broj deficitarnih državnih firmi. Ima ih više od 600. Bezbrojne vlade su već najavile restrukturiranje tih preduzeća kojima se tradicionalno loše rukovodi, koja imaju višak personala i potpuno su neefikasna. Ali, malo toga se promenilo. Iz godine u godinu takva preduzeća u oblastima energije, transporta i komunikacija, veštački se održavaju u životu državnim garantijama, kreditima i ad hoc subvencijama. To je unosno za partije koje među sobom dele rukovodeća mesta u tim firmama. Možda većina pokušaja privatizacije i jeste propala zbog nedovoljnog interesovanja investitora, ali zbog toga političari sigurno nisu bili nesrećni“, piše Noje cirher cajtung.

Nije li previše rano?

Frankfurter rundšau je objavio komentar u kome piše i ovo: „Naravno da možemo da se pitamo nije li previše rano da se počnu pristupni pregovori sa Srbijom. Naposletku, Brisel je stalno uslovljavao početak pregovora smirivanjem Kosova. Ali od mira nema ni govora. Upravo zato je važno da se sada uputi jasan signal partnerstva Beogradu – i da se Srbima tako pruži šansa da dokažu svoju volju za reforme i pomirenje. Neki su se već prijavili kao ekonomski partneri privredno uzdrmane Srbije: Kinezi, Rusi i šeici iz Abu Dabija. U planove se navodno uključio čak i američki investitor Donald Tramp. Evropska unija sada može da se pokaže kao pouzdan partner kada je reč o miru i uspostavljanju pravne države.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković