EU pod moralnim pritiskom

Verovatnoća da će se zemlje-članice Evropske unije složiti oko novog koraka Skoplja ka EU do pre samo nekoliko dana bila je minimalna. Ali dogovor premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, kojim se okončava gotovo tri decenije dug spor oko imena, dao je vetar u leđa i evropskoj politici proširenja i procesu pomirenju u regionu, ali prvenstveno odnosima Atine i Skoplja.

„I predstavnici najneodlučnijih zemlja-članica konstatovali su da će, ako bude rešenja po pitanju imena, to na sve nas stvoriti moralni pritisak da reagujemo“, kaže komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han. On je uveren da će zemlje članice Evropske unije na predstojećem sastanku Evropskog saveta, koji se 28. i 29. juna održava u Briselu, podržati preporuku Evropske komisije i dati pozitivnu preporuku da se pripreme pregovori sa Skopljem.

Šta više, komesar smatra da su zemlje-članice shvatile i to da je i sama EU pravila greške kada je u pitanju Skoplje. „Ako devet puta ne odgovorite pozitivno na preporuke o početku pristupnih pregovora, to – kao što smo i videli – dovodi do nazadovanja zemlje. A kulminacija je bila 2015. godine kada se dogodila afera prisluškivanja“, ocenjuje Johanes Han.

Svaka normalizacija vodi ka boljitku

U Evropskoj komisiji napominju da dogovor Atine i Skoplja sadrži i naredne korake o tome šta, kada i kako raditi da bi se sporazum primenio, i da u tom smislu zemlje-članice ne bi trebalo da sumnjaju u mogućnost sprovođenja reči u delo, što je često bila praksa na Balkanu. Navodi se i da mogući nastavak odbijanja predsednika Đorđa Ivanova da stavi svoj potpis na sporazum, neće imati uticaj na odluku zemalja-članica o početku priprema za pregovore.

Komesar za pregovore o proširenju Han, ipak napominje da, pored svoje ustavne uloge, predsednik Ivanov mora da shvati da postignuti dogovor vodi ka normalizaciji situacije, a i da „svaka normalizacija vodi boljim mogućnostima i boljim uslovima života za građane“.

„Glavna poruka za Ivanova jeste da predsednik jedne države mora da bude spreman da sasluša svog premijera i svog ministra spoljnih poslova. Na njemu je da donese svoj sud i da ima svoje mišljenje, ali minimum pristojnog ponašanja jeste da sasluša premijera“, kaže Han.

Komesar objašnjava i da davanje „zelenog svetla“ na junskom samitu lidera EU, ne znači i momentalni početak pregovora o pristupanju. „Ako dobijemo ’zeleno svetlo’ za sledeći korak, to će značiti početak procesa skrininga za otvaranje pregovora“, objašnjava Han.

Skrining predstavlja pregled usklađenosti zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama EU i početni je korak u procesu pregovora o pristupanju. On se sprovodi za svako pregovaračko poglavlje kako bi se utvrdio stepen usklađenosti zakonodavstva EU i zemlje-kandidata. U slučaju Crne Gore i Srbije, skrining je trajao dve, odnosno godinu i po dana.

Važnost „jasne perspektive“

Johanes Han kaže da je Evropska unija uložila mnogo napora da se ceo region Zapadnog Balkana vrati na pravi put i da se sada ne smeju izgubiti pozitivni rezultati zbog skepse nekih zemlja-članica kada je politika proširenja u pitanju. Komesar insistira na to tome da je neophodne reforme same EU moguće sprovoditi paralelno sa politikom proširenja.

„Neke zemlje-članice su sada opreznije nego ranije, jer su stvari, stavljanjem perspektive članstva od 2025. godine, postale konkretnije i razumljivije. Stvari su jasnije, a diskusije intenzivnije, što je dobro. Loše bi bilo da neko od kandidata ’sazri’ za članstvo, a onda da bude stopiran zbog unutrašnjih problema Unije“, kaže Han.

Od objavljivanja nove Strategije o proširenju na Zapadni Balkana, u Briselu se mogao čuti komentar da bi, pored Crne Gore i Srbije koje već vode pristupne pregovore, upravo Makedonija mogla da se nađe među prvim pretendentima za članstvo u EU. Istovremeno, mogu se čuti i upozorenja da bi, u slučaju nastavka „nejasne budućnosti regiona u EU“, moglo da dođe do poništavanja svih postignutih rezultata, bilo u pregovorima Skoplja i Atine, bilo u dijalogu Beograda i Prištine, i da bi to vratilo Zapadni Balkan u agoniju. „A to, zaključuje komesar Han, „nije u našem interesu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android