EU u slepoj ulici
8. februar 2019.
Rumunija, kao predsedavajuća Evropskoj uniji, potrudila se da pripremi konferenciju ministara unutrašnjih poslova EU u pompeznoj zgradi parlamenta: ogromna mermerna stepeništa ispod gigantskih kristalnih lustera, dugački plavi tepisi za ministre koje je kroz beskrajne hodnike vodila neka vrsta dvorske straže u bebi-plavim uniformama.
Koliko god da je impresivna bila pozornica neformalnog susreta predstavnika 28 članica EU, toliko je rezultat bio depresivan. Tako barem misli ministar sa najdužim stažom, socijaldemokratski ministar spoljnih poslova i migracija Luksemburga Žan Aselborn. On već dve godine sluša ovakve iste rasprave.
Evropska unija ne nalazi način kako da raspodeli migrante koji stižu preko Mediterana i koji tamo neprestano ginu. Solidarnosti jednostavno nema, žali se Aselborn. Zatvaraju se oči, a samo ove godine na Mediteranu je poginulo 209 nesrećnika, tvrde Ujedinjene nacije. Prošle godine je, prema istom izvoru, bilo 2.275 žrtava.
„Ako ne rešimo problem migracija, onda je na tom planu Evropska unija potpuno zakazala. Ona nije u stanju da dođe do korena problema, a to bi možda bilo prvi put od kako EU postoji“, smatra Aselborn. On istovremeno zahvaljuje Rumuniji zbog toga što je taj problem uopšte stavila na dnevni red, Jer, čak ni to više nije nešto što se podrazumeva.
Zaustaviti migraciju – a kako?
Desničarska vlada Austrije, od koje je Rumunija i preuzela polugodišnje predsedavanje, tokom svog mandata nije se ni doticala tema kao što su raspodela migranata i reforma prava na azil. Umesto toga, austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl (Slobodarska stranka), neumorno je tvrdio kako je uspešna „promjena paradigme“ politike EU. U tome su ga svesrdno podržavali i italijanski, takođe desničarski ministar Mateo Salvini (Liga Sever) i nemački ministar Horst Zehofer (CSU).
Kikl i njegovi saveznici najradije bi da migranti uopšte ne dolaze u Evropsku uniju. Tako su Italija, Francuska i Malta praktično zatvorile svoje luke za brodove koje dovoze spasene migrante. UNHCR žestoko protestuje zbog te zabrane, koja je inače u suprotnosti i sa osnovnim pomorskim pravilima.
A prepreke migrantima dižu se i dalje: Poljska, Mađarska, pa čak i Austrija, žestoko se protive da prime čak i one koji su uspeli da stignu do Italije, Grčke ili Španije. Italijanski ministar Salvini optužuje i Francusku da „masovno vraća“ migrante nazad u njegovu zemlju. Pariz, naravno, to odlučno odbacuje.
U Bukureštu su se juče (7.2.) od predstavnika Nemačke doduše čule nešto umerenije reči, i to ne samo zbog toga što je ministar Zehofer zbog bolesti tamo poslao državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Štefana Majera (takođe CSU). A on kaže da više ne može da gleda to cenkanje o migrantima među zemljama Unije, kao na nekakvoj orijentalnoj pijaci.
„S moje tačke gledišta, nedostojno je da se za svaki brod koji spasi migrante ponovo iznova rasplamsa rasprava o tome koja zemlja je spremna da prihvati te ljude. Zato je veoma važno da stvorimo mehanizam raspodele u kojem bi učestvovalo što više zemalja. Do sada je devet članica spremno da se pridruži privremenom, ad-hok mehanizmu podele. To nije loš uspeh, ali je, smatram, to još uvek malo“, rekao nemački državni sekretar Majer.
Jedni žele da promene sve, drugi ništa
Taj „ad hok mehanizam“ trebalo bi da traje samo dok se sve članice ne dogovore šta da urade s takozvanim Pravilima iz Dablina – po kojima su za migrante nadležne one zemlje EU u koje oni prvo stupe. Italija traži da se to načelo potpuno ukine i u tome je podržavaju one zemlje koje su i same na taj način izložene migrantima. Austrija i Nemačka ne žele to da promene, ali se bar zalažu da se nakon toga organizuje nekakva raspodela migrantima među svim članicama. A o tome pak članice poput Poljske ili Mađarske ne žele ni da čuju – baš kao što ne žele ni promenu Dablina.
Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos već godinama se zalaže za jedinstveni, evropski postupak prilikom dodele azila, i to prema kriterijima koji bi važili u svim članicama. Ali EU je još uvek kilometrima udaljena čak i samo od šanse da dođe do takvog dogovora. Komesar je zato u Bukureštu ponovo upozorio nadležne ministre: „Sat otkucava. Zbog izbora za Evropski parlament ne možemo više da gubimo vreme. Meni je važno da ti izbori ne blokiraju i naše odluke.“
Desničarima odgovara „opasnost“ od migranata
Ali ni molbe, ni upozorenja, kao ni apeli komesara tipa „ne smemo više da trgujemo ljudskim životima“, nisu ni za milimetar pomerili stavove ministra. Štaviše, ministri sa desnice, a i oni sa krajnje desnice u stvari žele da temu migrante ponovo vuku kroz predizbornu kampanju za Evropski parlament.
Tako austrijski ministar Herbert Kikl u Bukureštu predlaže brzi postupak progona u slučaju da prekrše zakone, čak i za one migrante koji su stekli status azilanta. Ministar se prilično uzbudio zbog, kako je rekao, „perverzne situacije“. Ta „situacija“ mora da se promeni i jer ministar ne želi da čeka da neko počini krivično delo. On želi da deluje što pre, kako bi se „sprečilo najgore“ i dodaje da „nije jedini koji tako misli“.
Ali šta znači „kršenje zakona“? Da li će oni „priznati azilanti“, dakle osobe kojima je ta država priznala da su iz svoje domovine pobegli jer im je život bio u opasnosti – zbog vere, rase ili političkog uverenja – moći da budu protjerane i ako prelaze ulicu van pešačkog prelaza? To bi u svakom slučaju moglo da ide i u tom smeru, jer austrijski ministar pominje čak i običnu krađu – npr. dakle čokoladice u samoposluzi. Za Kikla je takođe dovoljan razlog za progon i „čin koji prethodi silovanju“. A šta bi to trebalo da znači – to ostaje tajna austrijskog ministra.