EU učinila prvi korak, ali to nije dovoljno

Komemoracija na Malti. Minut ćutanja u Briselu na vanrednom samitu Evropske unije. Odavanje pošte stotinama izbeglica koje su se proteklih dana utopile u moru pred obalama Libije. Evropska unija, za razliku od mnogih afričkih država, pokušava da bar malo bude dostojna svoje odgovornosti. Utrostručila je sumu koju će dobiti agencija za zaštitu granica Fronteks – da bi bolje pazila na obale Italije i Malte i aktivnije nego do sada tražila i spasavala brodolomnike. To je jedina konkretna odluka iznenađujuće dugog sastanka u Briselu. I pored dramatičnih događaja u Sredozemnom moru, to još uvek nije dovoljno za jasan zaokret u politici EU prema izbeglicama.

EU želi da sačuva obraz

Suviše su različiti interesi članova Evropske unije. Oni su se za jačanje aktuelne misije Triton odlučili samo zato što zbog pritiska javnosti nisu mogli drukčije. Nisu hteli da izgledaju neljudski. Nemačka kancelarka Angela Merkel je bila zabrinuta za osnovne vrednosti EU i ljudskih prava. Nemačka, Velika Britanija i drugi šalju dodatne brodove i personal da bi bar velike katastrofe bile izbegnute.

Ali, mandat misije Triton nije izričito proširen. Ostaje pitanje da li Fronteks u saradnji sa italijanskom mornaricom zaista može da u velikom stilu pronalazi sve brodolomnike. No, važno je ne samo da se spasavaju siroti ljudi koji se ukrcavaju na brodove iako je to opasno po život; važno je i da EU sačuva obraz. Zemlje EU sada žele da za Triton izdvoje devet miliona evra mesečno. Otprilike tolika je bila suma koju je dobijala italijanska misija Mare nostrum. U principu se sada ponovo uspostavlja staro stanje i indirektno priznaje da je odluka o obustavljanju misije Mare nostrum bila pogrešna. Ali, istini za volju treba reći i da ta misije nije završena samo zbog troškova, već i zato što desnopopulistički ministar unutrašnjih poslova Italije Anđelino Alfano nije više mogao - ili želeo – da prima izbeglice u svojoj zemlji.

Glavni problem nije rešen

Odlučujući problem nije rešen ni na vanrednom samitu u Briselu: kuda sa izbeglicama, potražiocima azila i ekonomskim imigrantima? Zemlje EU nisu mogle da se slože oko ključa za raspodelu. I dalje se razmišlja o reformi „dablinskog pravila“ prema kome izbeglice treba da ostanu u prvoj zemlji EU u koju su ušle. Ali o tome se razmišlja već godinama. Mnogo toga se – neće desiti. Kameron želi da spasava izbeglice britanskim brodovima, ali ne želi da primi nijednu u Velikoj Britaniji – najvažnije mu je da se one iskrcaju u Italiji. Sada EU hoće da ispita i mogućnost identifikacije i uništavanja krijumčarskih brodova pre nego što isplove. To će teško uspeti – iz mnogo pravnih i praktičnih razloga...

Šefovi država i vlada Evropske unije nisu se dogovorili o mogućnostima da se izbeglicama olakša legalan ulazak u zemlje ove zajednice. O tome će se verovatno diskutovati još godinama na ovakvim samitima. Sledeći vanredni samit će biti održan na Malti, a trebalo bi da učestvuju i afričke i bliskoistočne zemlje porekla i tranzita za izbeglice. Jer, sa njima se mora razgovarati i one ne smeju biti oslobođene sopstvene odgovornosti.