EU zanemaruje problem ruske propagande?
14. novembar 2017.
Posle više intervencija, kako pojedinih zemlja-članica, tako i nekih stručnjaka za bezbednost, ministri spoljnih poslova Evropske unije razgovarali su juče (13.11.) u Briselu o efikasnosti i kapacitetima jedinice koje se bavi Evropskim strateškim komunikacijama. Ta radna grupa osnovana je pre dve godine po nalogu Evropskog saveta, a u cilju prepoznavanja, analize i odgovora na pro-rusku propagandu u Evropi. StratKom danas broji ukupno 20 ljudi raspoređenih u tri tima: Sever, Jug i Zapadni Balkan, koje rade pod okriljem Evropske službe za spoljne poslove.
I dok u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) naglašavaju da se tokom dve godine radilo na jačanju StratKoma, a kao poslednji korak napred navode formiranje dvočlanog tima koji se bavi pitanjima strateških komunikacija za Zapadni Balkan, mnogi u EU tvrde da je to nedovoljno. Oni direktno optužuju visoku predstavnicu Federiku Mogerini da zanemaruje problem „dezinformacija i propagande“ koji, prema rečima osam ministra spoljnih poslova Evropske unije, potpisnika otvorenog pisma upućenog šefici EU-diplomatije, postaje „sve više sofisticiran i uzima sve više maha“ kako u EU, njenom susedstvu tako i na Zapadnom Balkanu.
„Nisam zabrinuta za uticaj ili prisustvo bilo kog od partnera neke zemlje regiona imaju jer sam se uverila, i to više puta – između ostalog i tokom i prošle godine kada su te zemlje bile suočene s nazovimo to ’komplikovanim političkim i izbornim situacijama’ – da kada je EU prisutna, prisutna sa svom svojom snagom i jedinstvom, da onda nema drugog partnera koji imaj jači uticaj od EU u regionu. Region jeste Evropa“, odgovorila je Mogerinijeva na pitanje koje joj je DW postavio povodom sve glasnijih zahteva za jačim odgovorom EU na širenje ruske propagande na Zapadnom Balkanu.
Fedrika Mogerini je to pitanje iskoristila da pošalje još jednu poruku regionu, koja je upravo u skladu s onim što jeste primarna politika evropskih strateških komunikacija u poslednje dve godine, a to je „pozitivna komunikacija“: „Mi smo jedno. Mi smo porodica. Mi smo geografski i istorijski vezani. Kad je EU postojana i jedinstvena i kad su naši partneri (na Zapadnom Balkanu) postojani i jedinstveni, onda ni jedna drugi uticaj ne može biti jači od tog“, zaključila je Federika Mogerini.
StratKom za Zapadni Balkan
U odgovoru Federike Mogerini eksplicitno se ne pominje ni Rusija, niti aktivnosti Moskve na Zapadnom Balkanu. Neki od diplomatskih izvora u Briselu kažu da je to zbog želje šefice EU-diplomatije da se direktno ne suprotstavlja Ruskoj Federaciji koju vidi kao potencijalnog partnera po pitanju važnih globalnih tema kao što su iranski nuklearni program, borba protiv terorizma i klimatske promene. U Evropskoj službi za spoljne poslove objašnjavaju da je osnovni zadatak novoformiranog tima za strateške komunikacije za Zapadni Balkan pozitivna komunikacija s regionom koji je trenutno, kako naglašavaju u Briselu, među prioritetima politike Evropske unije.
„Tim za Zapadni Balkan u okviru odeljenja Strateških komunikacija u Evropskoj službi za spoljne poslove radi na promovisanju EU, njene politike i vrednosti u regionu Zapadnog Balkana, kao i na podizanju svesti u javnosti o posvećenosti EU kada su u pitanju šest zemlja Zapadnog Balkana i narod u regionu. To podrazumeva i razvoj ključnih narativa kada se radi o predstavljanju dobrobiti EU integracija javnosti u regionu, ali i u zemljama-članicama. Radi se na jačanju angažmana kroz vidljivije aktivnosti, razmenu i podsticanje međusobnog razumevanja“, objašnjava portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.
Aktivnostima, kako ih u Briselu nazivaju „pro Kremlja“, na celom području Evrope, bavi se samo deo tima StratKom Istok, koji do sada ima 3.500 „otkrivenih dezinformacija“ objavljenih na sajtu euvsdisinfo.eu. Na pitanje ko se bavi lociranjem pro ruske propagande na Zapadnom Balkanu, u EEAS navode da je StratKom Istok „u bliskoj komunikaciji“ s timom StratKom za Zapadni Balkan, a kao potvrdu toga dodaju da oba tima od ukupno 16 ljudi „sede na istom spratu“ zgrade EEAS. Istovremeno, poslednja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, koja je u regionu u najvećoj meri podložna političkom i medijskom uticaju Moskve, govore da bi se skoro svaki treći Srbin odlučio za saradnju s Rusijom pre nego sa Evropskom unijom.
Podele u EU
Zaključak jučerašnje rasprave u Savetu ministara jeste da postoji potreba za jačanjem mehanizma strateških komunikacija EU i to kako u brojnosti onih koji na tome rade, tako i u finansijama namenjenim za ciljana istraživanja. Deklaracija koju je pred ministarski sastanak potpisalo 65 eksperata i parlamentaraca iz 21 zemlje, traži se od EU da se obezbedi fond od najmanje milion evra namenjen prvenstveno suzbijanju pro ruske propagande i presretanju pro ruskih kibernetičkih napada u Evropi. Ako se uzme u obzir da Globalni centar za angažovanje – američki pandan evropskom StratKomu – ima budžet od 60 miliona dolara i da broji 80 zaposlenih, onda se s pravom postavlja pitanje koliko je EU ozbiljna u svojoj nameri da se suprotstavi i odgovori na „napade spolja“, uključujući tu i pro rusku propagandu, učestale kibernetičke napade, kao i propagandu koju na društvenim mrežama koristi teroristička „Islamska država“.
„Cela Evropska unija mora da ima jasan stav kada se radi o pretnjama koje putem kibernetičkih napada ili propagandnih aktivnosti dolaze iz Rusije, a usmerene su protiv naših zemlja-članica (EU), ali takođe i Balkana, istočnog susedstva i Sirije. Moramo da prepoznamo tu pretnju, prihvatimo da postoji i da za to izdvojimo resurse. Čini mi se da neke od zemlja-članica potcenjuju te ruske pretnje i radije bi se fokusirale na drugu stranu“, poručio je poljski šef diplomatije Vitold Vaščikovski. On je inače, zajedno sa ministrima spoljnih poslova Hrvatske, Češke, Litvanije, Letonije, Rumunije, Švedske i Velike Britanije potpisnik pisma u kome se od Federike Mogerini traži jačanje sve tri jedinice StratKom, uključujući i onu za Zapadni Balkan.
I dok šefica diplomatije Evropske unije navodi da je dobila političku podršku za jačanje strateških komunikacija EU, ali da se čeka i „zeleno svetlo“ ministara finansija, pojedine zemlje-članice najavljuju da će same formirati nacionalne timove koji će se baviti pitanjima suzbijanja pro ruske propagande.