Evropska perspektiva napred, proširenje stoj

Lideri zemlja-članica Evropske unije, institucija EU i zemlja sa Zapadnog Balkana okupiće se u sredu 6. oktobra na Brdu kod Kranja kako bi se još jednom potvrdila „nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“. Upravo se to „potvrđivalo“ u svim do sada usvojenim deklaracijama, još od samita EU-Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine, ali i u većini drugih zvaničnih dokumenta EU koji se odnose na region u celini ili države pojedinačno.

Većina građana sa Zapadnog Balkana reći će da izjednačava podršku evropskoj perspektivi sa podrškom proširenju ili eventualnom članstvu u EU. Za EU međutim, proširenje je nešto što može da prođe, čak i u tekstu, ali uz brojne kriterijume i ograde.

„Obezbeđen je balans kada je reč o ambiciji proširenja s jedne strane i kapaciteta EU da se razvija i integriše nove članice s druge“, poručio je pred samit jedan visoki zvaničnik EU.

-pročitajte još: Nemački mediji: EU ranjiva na zapadnom Balkanu

To konkretno znači da su 27 država-članica – nakon maratonskih pregovora u kojima su jedne insistirale na jasnoj poruci da će Zapadni Balkan biti deo EU, a druge odbijale samu pomenu proširenja – došle do kompromisa da u tekstu deklaracije ipak stoji reč „proširenje“, ali uz jasna uslovljavanja po pitanju političkih i ekonomskih kriterijuma koje zemlje-kandidati moraju da ispune i uz naglašavanje prioriteta „jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica“ od strane same EU.

Međutim, ni tu nije kraj specifičnom EU formalizmu, pa se u najavi samita posebno naglašava da „proces proširenja neće naći na agendi“.

„Opipljive mere“ – šta je to?

Pa o čemu će se, ako ne o pristupanju EU, razgovarati na sastanku lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana? U Briselu kažu da su pripremili „obiman paket opipljivih mera“ koje bi trebalo da donesu „opipljivu razliku“ u svakodnevnom životu građana regiona. Navodi se recimo to da bi iz Ekonomskog i investicionog paketa EU regionu u narednih sedam godina trebalo da stigne 30 milijardi evra. Navodi se izgradnja transportne mreže za povezivanje regiona međusobno i sa EU. Pominje se podrška Zelenoj agendi u regionu, pokretanje plana smanjenja cena rominga između zemalja Zapadnog Balkana i EU, pa i donacija od 2,9 miliona doza vakcina protiv kovida 19.

Na pitanje novinara koliko su takve inicijative zapravo iskupljivanje za očigledan zastoj u politici proširenja, iz EU odgovaraju da put jeste težak, ali da „vrata nisu zatvorena“.

„Istina je da EU ima mnogo izazova u procesu proširenja. Tu su reforme koje moraju da se sprovedu, bilateralna pitanja koja moraju da se reše, u pitanju je i kapacitet za integrisanje. Nije sve savršeno, ali vrata nisu zatvorena. Ulazak Hrvatske je bio uspeh i očekujemo da će to ponovo biti moguće“, navodi se u Evropskom savetu uoči samita.

Ali kada – to u EU niko ne želi da spekuliše. Inicijativa Slovenije da se u tekst deklaracije u poslednjem trenutku ubaci 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koliko se iznenada pojavila, toliko je brzo i skinuta sa dnevnog reda. U sećanju je i dalje inicijativa nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji je 2025. godinu označio kao indikativni datum za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore, što se danas vidi samo kao ohrabrenje ili dobra namera Komisije, ali nikako kao nešto što je usklađeno sa pozicijama pojedinih zemlja-članica.

Ako EU nije na Zapadnom Balkanu, gde je onda?

Iako proširenje „neće biti na agendi“, lideri EU i Zapadnog Balkana trebalo bi da zajedno razmotre i neke od prepreka na putu evrointegracija, posebno kada je reč o bilateralnim problemima. Na samitu u Sloveniji naći će se zvaničnici Severne Makedonije i Bugarske, a u Briselu očekuju da se još ponovo pokrene pitanje blokade koju Sofija drži kada je reč o pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom.

Od lidera Srbije i Kosova zatražiće se da intenziviraju napore u cilju postizanja pune normalizacije odnosa. Kroz nacrt usvojene deklaracije, EU poziva partnere sa Zapadnog Balkana da napreduju ka „punom usklađivanju sa spoljnom politikom EU“, pojačaju saradnju sa EU u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji, i da nastave saradnju po pitanju migracija i borbe protiv terorizma. A tu je i „nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi“.

Ti pozivi su uglavnom samo prepisani tekst iz prethodnih deklaracija EU koji se ponavlja iz godine u godinu kada je reč o odnosima EU i Zapadnog Balkana. Veče pre nego što će im se na Brdu kod Kranja pridružiti lideri sa Zapadnog Balkana, zvaničnici EU imaće zajedničku večeru – svojevrsni nezvanični samit posvećen ulozi EU u svetu, od Kine do Avganistana. Već u tom trenutku bi podsećanje na važnost uloge EU na Zapadnom Balkanu kao neposrednom susedstvu Unije bilo primereno, jer ako EU prvenstveno nije na Zapadnom Balkanu – pa gde je onda?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu