Evropska trojka i SAD pozivaju Rusiju da povuče vojsku

SAD, Nemačka, Francuska i Britanija ponovo su pozvale Rusiju da prekine napade na Ukrajinu i „potpuno povuče svoje trupe“. Američki predsednik Džozef Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson složili su se tokom konferencije preko video-linka da zaštita civilnog stanovništva mora da ima „glavni prioritet“ i da se od Rusije traži da „odmah okonča svoj nezakonit napad na Ukrajinu i potpuno povuče trupe“, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt posle razgovora.

On je ponovio da je ruski napad doveo do dramatičnih patnji ljudi u Ukrajini i ne može se ničim opravdati. Hebeštrajt je rekao i da su četvorica šefova država i vlada razgovarali takođe i o daljim opcijama za humanitarnu podršku Ukrajini. „Složili su se da svaki diplomatski napor za rešavanje krize zaslužuje podršku.“

Završena treća runda pregovora

Posle treće runde pregovora, Rusija i Ukrajina su ponovo potvrdile nameru da stvore humanitarne koridore u spornim oblastima. Pregovori Kijeva i Moskve u Belorusiji trajali su oko tri sata.

Ruski pregovarač Vladimir Medinski rekao je da bi u utorak (8. mart) trebalo ponovo da se pokuša da se ljudi izvedu na sigurno preko koridora. Međutim, generalno gledano, bio je razočaran sastankom.

„Očekivanja nisu ispunjena“, rekao je Medinski na ruskoj državnoj televiziji. Ruska strana je na pregovore donela niz pripremljenih dokumenata. Međutim, ukrajinska strana nije htela ništa da potpiše, već je odnela papire sa sobom na pregled. Prema rečima Medinskog, uskoro se očekuje nova runda pregovora u kojoj bi dogovori mogli da budu pismeni zabeleženi.

Sa druge strane, glavni ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak kaže da ima malih pozitivnih koraka u poboljšanju logistike za humanitarne koridore.

„A što se tiče političkog bloka, koji uključuje prekid vatre i prekid neprijateljstava uopšte, nastavljaju se intenzivna razmatranja“, rekao je Podoljak. Međutim, dodaje, nema rezultata koji dovode do osetnog poboljšanje situacije. „Ipak, konsultacije će se nastaviti i imaćemo rezultat.“

Do sada - 1,7 miliona izbeglica

Broj izbeglica iz Ukrajine nastavlja značajno da raste. Prema trenutnim podacima agencije UN za izbeglice UNHCR, 1,7 miliona ljudi je napustilo svoje domove. To je dodatnih 200.000 izbeglica samo u jednom danu.

Razgovori: Šolc, Makron, Džonson i Bajden

Američki predsednik Džozef Bajden, kancelar Olaf Šolc (SPD), francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson u ponedeljak popodne vode razgovore o ratu u Ukrajini. 

Na video-konferenciji u 16.30 biće reči o „najnovijim dešavanjima u vezi sa Rusijom i Ukrajinom“, kako je saopštila Bela kuća. Zapadne zemlje su do sada uzalud pokušavale da ubede Rusiju da prekine agresorski rat protiv Ukrajine. Ruske snage nastavljaju napade nesmanjenom žestinom.

Lavrov i Kuleba u četvrtak u Turskoj

Prvi put otkako je Rusija napala Ukrajinu, najavljeni su razgovori dve strane na nivou vlade: ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine, Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba, sastaće se u četvrtak u Turskoj.

MCK: ruta za evakuaciju bila minirana

Ruta planirana za drugu neuspelu operaciju evakuacije iz opkoljenog ukrajinskog grada Mariupolja u nedelju je bila minirana, saopštili su iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK). 

Tim MKCK-a na licu mesta bio je spreman za evakuaciju, rekao je u ponedeljak za BBC predstavnik MKCK Dominik Stilhart. „Ali kada su stigli do prvog kontrolnog punkta, otkrili su da je put koji im je pokazan zapravo miniran.“

Problem da se hiljade ljudi koji se nalze u Mariupolju u katastrofalnim okolnostima, evekuišu je u tome što ne postoji pouzdan dogovor između ruskih trupa koje vrše opsadu grada i ukrajinskih oružanih snaga i vlasti. Opasnost po civile u planiranoj evakuaciji miniranim putem pokazuje „koliko je važno da obe strane postignu precizan dogovor“.

Orban dekretom regulisao tranzit NATO

Mađarski premijer Viktor Orban je dekretom regulisao prisustvo NATO trupa u svojoj zemlji: NATO snage za reagovanje („NATO Response Force") mogu biti stacionirane u delovima zemlje zapadno od Dunava i koristiti teritoriju i vazdušni prostor Mađarske za sopstveni tranzit - uz ograničenja da se NATO trupe i oružje ne smeju iz Mađarske direktno prebacivati u Ukrajinu.

Premijeri zemalja Višegradske četvorke -- Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke -- sastaće se u utorak u Londonu kako bi razgovarali o ratu u Ukrajini, rekao je Orban u ponedeljak u videu na Fejsbuku.

Kina jasno podržala Rusiju

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji jasno je u ponedeljak podržao Rusiju. Odgovarajući na pitanje o međunarodnim sankcijama kao odgovoru na rat, Vang Ji je na konferenciji za novinare održanoj na godišnjoj sednici Kineskog narodnog kongresa u Pekingu rekao:
„Bez obzira koliko podla bila međunarodna oluja, Kina i Rusija će održati svoju stratešku odlučnost i svestrano kooperativno partnerstvo nastaviti da uapređuju i novoj eri." .

Prijateljstvo dva naroda je „nesporno", obe zemlje su bliski susedi i strateški partneri. Njihov odnos je „jedan od najvažnijih bilateralnih odnosa na svetu". Saradnja nije samo korisna za narode obe zemlje, „već doprinosi miru, stabilnosti i razvoju u svetu". Obe zemlje su odbacile oživljavanje hladnoratovskog mentaliteta, kao i ideološku konfrontaciju, i posvećene su demokratizaciji međunarodnih odnosa, rekao je Vang Ji.
naš DOSIJE: Rat u Ukrajini

Šef ukrajinske pregovaračke misije sa Rusijom David Arahamija je u međuvremenu odbacio suštinske zahteve druge strane kao „neprihvatljive". U intervjuu za američku televiziju Fox News, koji je objavljen u nedelju uveče on o pregovorima kaže:

„Ne bih rekao da brzo napredujemo, jer svakodnevno strada mnogo ljudi, posebno civili. Iskren da budem, teško je, ali ipak napredujemo. Na kraju krajeva, dve delegacije saslušaju jedna drugu i aktivno razgovaraju o različitim stvarima."

Arahamija je nastavio: „Jedini delovi gde je sporazum gotovo nemoguć su Krim i takozvane republike, za koje Rusija insistira da ih priznamo kao nezavisne. To u ukrajinskom društvu nije prihvatljivo".

Rusija hoće da Krim, ukrajinsko crnomorsko poluostrvo anektirano 2014. bude priznat kao deo Rusije, a da se istočne ukrajinske separatističke oblasti Donjeck i Lugansk priznaju kao suverene države. Osim toga, Kremlj hoće potpunu „demilitarizaciju" Ukrajine.

dr (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.