Fenomen Dodik
9. oktobar 2018.Opozicija u Republici Srpskoj, što je već 12 godina izraz samo za neke političke stranke, i na ovim izborima nije imala šansu da okrene igru u svoju korist. Pritom im je išlo na ruku: od američkih sankcija, preko nerazjašnjenih ubistava i revolta građana, pa sve do sitnih problema u svakoj opštini u RS.
Nije pomogao ni „sukob“ predstavnika međunarodne zajednice sa predsednikom RS i SNSD Miloradom Dodikom, jer je izazvao kontra-efekat – ali i to je bilo projektovano, jer je malo ko poverovao u to da će, u atmosferi gde većina srpskog političkog korpusa nema blagonaklon odnos prema SAD, američke sankcije Dodiku biti kamen spoticanja u jeku predizborne kampanje.
I dok se još broje glasovi u Centralnoj izbornoj komisiji, mnogi se pitaju kako to da se tokom toliko izbornih ciklusa nije pojavila politička opciji koja bi mogla da „skine“ jednu politiku, ma kakva ona bila.
Drhtanje pred Dodikom
„Stanovništvo ovog prostora izuzetno neguje kult vođe, one koji umeju da zagalame, koji lupaju šakom. S njima se vrlo lako identifikuju“, kaže analitičarka Tanja Topić. „Tako je stvoren jedan ideal svemogućeg čoveka koji može sve. To istovremeno na drugoj strani, među opozicijom, stvara strah – strah od čoveka koji će svu svoju energiju da usmeri u politički život. S jedne strane Dodik, a sa druge opozicija, ali i deo međunarodne zajednice koja na spomen tog političara zadrhti“.
Drhtanje se verovatno nastavlja, s obzirom na ulazak Milorada Dodika u Predsedništvo Bosne i Hercegovine kao člana iz RS. Već je najavio da će glavna deviza biti: RS i njeno jačanje unutar BiH. I da ga mnogo ne zanima saradnja s druga dva člana, bošnjačkim i hrvatskim.
Lako protiv amatera
U tom kontekstu, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, Miodrag Živanović, vidi novu krizu u BiH: „Ova trojica (Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić) čak najverovatnije neće ni držati sednice. BiH čekaju teški dani, jer nema šefa države u tom odnosu snaga. Najlošija posledica ovih izbora jeste isisavanje moći iz parlamenata, koji imaju sve manju ulogu“, ocenjuje Živanović, navodeći da je opozicija u RS amaterska organizacija.
„Opozicija u RS ne poznaje poslove kojima bi trebalo da se bavi. Milorad Dodik, šta god ja mislio o njemu, svakog dana je bio jednu sedmicu ispred njih. A svoj angažman su sveli na to šta je Dodik rekao. Zbog toga su promašili sve. Sve im se poklopilo da bolje ne može. Da su crtali sami razvoj situacije koji bi im išao u korist, bolje ne bi postavili stvari u svoju korist. I opet su izgubili. Jedan od razloga može biti i nejedinstvo unutar opozicije, ali to je već problem s kojim ozbiljno moraju da se pozabave“, kaže Živanović.
Tokom protekle kampanje nijedan politički program nije stavljen u prvi plan ili je u najmanju ruku bio zasenjen prljavim politikama i optužbama sa svih strana. Jedni su napadali, drugi su se branili i obrnuto. Programi ne mogu biti u prvom planu jer se, kaže Tanja Topić, koplja lome samo na nacionalnim temama.
Ko je njihov, ko naš
„Ne možemo reći da na ovim izborima nismo imali političke partije koje su imale ekonomske programe, koje su nudile neka rešenja, ali to je ostalo potpuno zagušeno galamom koja se vodila oko izdajnika, patriota i različitih scenarija u kojima se nešto bilo nadvilo nad Republikom Srpskom“, kaže Topić.
Ovo je drugi put da opozicija u RS, okupljena oko saveza, izlazi na megdan Dodikovom SNSD. I pre toga, samostalno, takođe su doživeli poraz. A sada, nakon poslednjeg poraza, ponovo nema naznaka da bi neko mogao da preuzme odgovornost za izborni rezultat, a o ostavkama i da se ne govori. Sudeći prema stavovima lidera partija, svi su pobednici ovih izbora, s tom razlikom što su neki dobili prednost u gradovima, a neki u selima, što koriste kao argument.
Odgovornosti možda i nema, jer nema ko da stane na čelo partija – kao što će i u slučaju SNSD, smatraju analitičari, odlaskom Dodika s njenog čela za veoma kratko vreme ta stranka biti razbijena zbog struja koje trenutno deluju unutar nje, a koje Dodik još uvek uspešno kontroliše.