Finska i Švedska podnele prijave za članstvo u NATO

Švedska i Finska zvanično su podnele zahteve za članstvo u NATO. Dve nordijske zemlje to su uradile zajedno u Briselu. „Ovo je istorijski trenutak koji moramo da iskoristimo“, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u sredu na kratkoj ceremoniji u sedištu NATO u Briselu, gde su švedski i finski ambasadori predstavili zahteve za članstvo. „Izrazito pozdravljam zahteve Finske i Švedske za pridruživanje NATO. Oni su naši najbliži partneri i njihovo članstvo u Alijansi povećaće našu zajedničku bezbednost“, rekao je Stoltenberg.

Razlog za želju Švedske i Finske da se pridruže vojnom savezu jeste njihova zabrinutost za bezbednost zbog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Do sada su te dve države decenijama striktno vodile politiku vojne neutralnosti.

-pročitajte još: Novi izazovi za NATO: Finska i Švedska sve bliže članstvu

Ratifikacija je dugotrajan proces

Sada je na potezu Savet NATO koje će raspravljati o tim zahtevima. Savet se sastoji se od predstavnika svih 30 država-članica, a odluka mora biti doneta jednoglasno. Prema saznanjima iz diplomatskih krugova, ratifikacija odluke o novim članovima od strane svih 30 parlamenata mogla bi da potraje do godinu dana.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović u poslednje vreme nekoliko puta je naglašavao da, prema njegovom mišljenju, Zagreb ne bi trebalo da dâ saglasnost za ulazak Finske i Švedske sve dok se ne reši, kako smatra, diskriminirajući status Hrvata u Bosni i Hercegovini.

I Turska je nedavno nekoliko puta jasno dala do znanja da je spremna da pristane na članstvo Finske i Švedske samo u zamenu za ustupke. Predsednik Redžep Tajip Erdogan svoj stav objašnjava, između ostalog, navodnom podrškom tih dveju zemalja zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i kurdskoj miliciji YPG u Siriji, koje Turska smatra terorističkim organizacijama.

No, prema mišljenju luksemburškog ministra spoljnih poslova Žana Aselborna, Erdogan je više zainteresovan za to da se Ankari omogući da kupi američke borbene avione. SAD su uvele svojevrsan embargo na prodaju tih aviona nakon što je Turska od Rusije kupila moderne protivvazdušne sisteme.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg uveren je da problemi s Turskom mogu da se reše: „Odlučni smo da rešimo sva pitanja i da brzo dođemo do zaključka.“ Za ubrzano proceduru prijema izjasnila se i nemačka ministarka spoljnih Analena Berbok.

Rusija je nedavno relativno mirno reagovala na sve te planove. Ulazak Švedske i Finske u NATO verovatno neće mnogo toga da promeni, jer su te dve zemlje već odavno uključene u manevre Alijanse, rekao je u utorak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

za (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.