Fluorid u vodi, soli i pasti za zube: dobar ili otrovan?

Robert Kenedi mlađi je nećak ubijenog američkog predsednika Džona F. Kenedija, Trampov pristalica, aktivista protiv vakcinacije i nakon izbora verovatno sledeći američki ministar zdravlja.

On već ima planove. U jednom postu na Iksu, Kenedi je najavio da bi fluorisanje vode za piće u SAD trebalo da bude zaustavljeno na dan kada Tramp položi zakletvu. Fluorid je industrijski otpad i odgovoran je za brojne bolesti. To uključuje rak kostiju, neurorazvojne poremećaje i niži kvocijent inteligencije kod dece.

Šta je fluorid i gde se nalazi?

Fluorid se često meša sa fluorom – barem u svakodnevnom jeziku. Fluor je veoma korozivan (jako nagrizajući) i otrovan gas oštrog mirisa. Reakcija s vodom proizvodi fluorovodoničnu kiselinu.

Fluoridi su soli fluorovodonične kiseline. Javljaju se u obliku mnogih minerala u prirodi, ali i u ljudskom telu, pretežno u kostima i zubnoj gleđi, ali i u krvi i želudačnom soku.

Prirodni izvori fluorida su crni i zeleni čaj, riba i špargle. U Nemačkoj se fluorid dodaje u paste za zube i kuhinjsku so. U drugim zemljama, uključujući SAD, voda za piće je fluorisana.

Zašto se fluor dodaje u vodu za piće?

Fluorid se prirodno nalazi u malim količinama u vodi. Početkom 20. veka, naučnici su primetili da su viši nivoi prirodnog fluorida u nekim delovima Sjedinjenih Država doveli do manjeg broja slučajeva karijesa kod dece. Kao rezultat toga, fluorid je počeo da se dodaje u vodu za piće i u drugim delovima zemlje, što je otada uobičajena praksa.

„Određena količina fluorida je korisna za zdravlje zuba“, kaže toksikolog Karsten Šle. Fluorid nije neophodan za život ljudi, već služi takozvanoj remineralizaciji zubne gleđi i na taj način smanjuje rizik od karijesa.

Fluorid se sada koristi širom sveta u pastama za zube, soli i vodi za piće kao isplativ način za sprečavanje karijesa, a američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC) ga je naveo kao jednu od deset najvećih zdravstvenih intervencija 20. veka.

Ali izgleda da nisu svi u to uvereni, kao što pokazuje Kenedijev post. U određenim krugovima, fluorid je godinama osuđivan kao otrov za koji se kaže da je odgovoran za brojne bolesti.

Može li fluorid biti opasan po zdravlje?

Fluorid ima nezasluženo lošu reputaciju, kaže toksikolog Šle. „I za fluorid važi da je u većim količinama otrovan. Ali, korišćenjem pasti za zube, predoziranje je gotovo nemoguće. Naročito zato što se ona obično ispljune, a ne guta.“

Drugačije je sa fluorisanom vodom za piće ili kuhinjskom solju. Prema američkom CDC, 0,7 mg fluorida dodaje se u jedan litar vode za piće. Prema nemačkom Saveznom institutu za zaštitu zdravlja potrošača i veterinarsku medicinu (BgVV), to odgovara preporučenoj dnevnoj dozi za mališane između prve i četvrte godine života.

Institut preporučuje da odrasla osoba ne konzumira više od 3,8 mg fluorida dnevno. Predoziranje može izazvati bele mrlje na zubima koje se kod dece nazivaju fluoroza. Veći unos fluorida dovodi do smeđe promene boje zuba.

Dugotrajno predoziranje od 10 do 25 miligrama dnevno može da dovede do fluoroze skeleta, preloma kostiju i promena u zglobovima. Ekstremno visok unos fluorida, između 300 i 600 mg dnevno, može izazvati oštećenje bubrega.

Da li fluorid čini decu glupljima?

Jedna analiza iz 2023. bavila se pitanjem da li fluorid u vodi za piće može da našteti razvoju mozga. Istraživači su došli do zaključka da koncentracija fluorida u vodi za piće koju CDC klasifikuje kao bezbednu zaista može negativno da utiče na razvoj mozga, a samim tim i na inteligenciju dece.

Međutim, autori takođe pišu da rezultati njihove analize mogu biti pristrasni zbog različitog kvaliteta ispitanih studija – „s opštom tendencijom slabijeg ili nikakvog povezivanja u najpažljivije sprovedenim studijama“.

Druga meta-analiza ukazuje da se koeficijent inteligencije smanjuje, ako uopšte, samo onda kada je unos fluorida iznad preporučenih količina. Međutim, na osnovu dostupnih dokaza, nije moguće proceniti da li fluorid izaziva bilo koji oblik neurološkog poremećaja ili ne.

Karsten Šle zbog svega toga smatra da, ako fluorid zaista nakon 20. januara nestane iz vode za piće u SAD, neće doći do opadanja neuroloških bolesti. Ali, možda će biti više karijesa kod dece i odraslih.

Izvori:

CDC: About Community Water Flouridation (2024)

Environmental Research: Fluoride exposure and cognitive neurodevelopment: Systematic review and dose-response meta-analysis (2023)

Nature: A systematic review and meta-analysis of the association between fluoride exposure and neurological disorders (2021)

Bundesinstitut für gesundheitlichen Verbraucherschutz und Veterinärmedizin (BgVV): Verwendung fluoridierter Lebensmittel und die Auswirkung von Fluorid auf die Gesundheit (2002)

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku