Francuska je laka meta

Dojče vele: Gospodine Mejer, sve ukazuje na to da su teroristički napadi u Parizu usko povezani s francuskim angažmanom u Siriji. Kako vi gledate na tu procenu?

Ginter Mejer: Veze sa Sirijom su više nego očigledne. Prošle nedelje francuski predsednik Fransoa Oland naveliko je najavljivao napade na centre za obuku „Islamske države“ u Siriji u kojima je i mnogo Francuza. Time bi, kako je rekao, trebalo da se smanji mogućnost da ti ljudi napadnu Francusku. To je direktna veza. Ostaje otvoreno pitanje da li se zaista radi o akciji koja je koordinirana i planirana direktno u centrali IS. Mnogo je verovatnije da se radi o „domaćem terorizmu“, dakle o mladim Francuzima organizovanim u islamističke grupe, kao što je to bio slučaj s napadom na „Šarli ebdo“.

Ta pretpostavka još više uznemirava Jer tzv. domaći terorizam može dodatno da podeli naciju.

To je zaista opasna situacija. Već neko vreme se upozorava da su zatvori mesta u kojima se formiraju terorističke ćelije. Takvi slučajevi su u Francuskoj već poznati. Počinioci se tamo dodatno radikalizuju, kako u ideološkom, tako i u kriminalnom smislu. Kada iziđu na slobodu, predstavljaju veliku opasnost po celokupno društvo.

Pre dve nedelje širom Francuske se raspravljalo o godišnjici nemira u pariskim predgrađima 2005. u kojima su glavnu reč imali upravo ti mladi, frustrirani građani. Francuska štampa tom prilikom je samokritično pisala o propuštenim prilikama za bolju integraciju. Kako vi gledate na tu raspravu?

Kao prvo, mora se potpuno otvoreno priznati da su uslovi u tim predgrađima u kojima uglavnom žive useljenici muslimanske vere, sve samo ne povoljni. Tamo žive građani koji su pre svega ekonomski odsečeni od ostatka društva. Stopa nezaposlenosti je visoka, perspektive nema. To je naravno povoljno tlo za regrutaciju terorista i islamista.

Šta to znači za kulturni identitet jedne zemlje i s tim u vezi sa integracionom politikom?

Odlučujući razlog leži u tome da ovde imamo posla s grupom s drugačijom kulturnom pozadinom, naime sa islamom. Islam je naročito zanimljiv onim grupacijama koje su u Francuskoj kulturno, ekonomski i socijalno zapostavljene. To su ljudi koncentrisani u socijalnim žarištima na rubovima Pariza. Oni žive van francuskog društvenog mejnstrima i kao takvi su laka meta hardkor-islamista.

Koji su uzroci tog izopštavanja?

Politika, naravno, u tom procesu igra veliku ulogu. Ono što dolazi sa desno-ekstremnog spektra pre svega muslimane stavlja na stub srama. Huškačke parole desnih ekstremista vode radikalizaciji jednog dela muslimana. Ali i zvanična francuska politika često je kritičkim, pa čak i neprijateljskim izjavama na račun islama, doprinela tome da se muslimani u Francuskoj osećaju diskriminisano i da se povlače na rub društva gde su naročito podložni uticaju propovednika mržnje.

Zašto se toliki Francuzi ograđuju baš od muslimana?

Iz ugla hrišćansko-zapadne kulture, muslimani su, naravno, nešto drugačiji. Oni su nešto strano, postaju „oni drugi“. A poznato je da su grupe koje potpadaju pod sintagmu „oni drugi“, uvek predmet diskriminacije od strane većine.

Ginter Mejer je direktor Centra za istraživanje arapskog sveta (ZEFAW) na Univerzitetu u Majncu.