Francuska u raljama između korone i terorizma
29. oktobar 2020.Francuska je ponovo u šoku: u Parizu se sastao bezbednosni kabinet predsednik Makron je došao u Nicu da razgovara sa predstavnicima lokalnih vlasti i rođacima žrtava. Premijer Žan Kastek je u međuvremenu podigao nivo upozorenja od terorističkih pretnji u zemlji na najviši nivo - što policiji omogućava intervencije na koje u normalnim okolnostima nema pravo.
Kristijan Estrosi, gradonačelnik Nice, govori o sličnostima između napada koji se desio u crkvi Notr-Dam u tom gradu, u kojem su tri osobe jutros izgubile život i ubistva profesora srednje škole Samuela Patija pre dve nedelje u blizini Pariza. On je potvrdio da su tri ubistva u Nici izvršena odsecanjem glave ili pokušajem da se to uradi.
„Jedan čovek uđe u crkvu da izvrši takav jedan čin, to je snažan simbol (...), varvarski čin", rekao je gradonačelnik.
Ovaj grad je pre 4 godine zadesila velika tragedija: na državni praznik 14. Jula 2016. jedan napadač je kamionom uletao u masu koja se po lepom vremenu te večeri šetala širokim bulevarom kraj obale. Ubiio je 86 ljudi. Više od 400 je delom teško ranio.
Stotine mrtvih i povređenih
Od 2015. Godine u Francuskoj je 271 osoba ubijena u napadu sa islamističkim pozadinom, uključujući decu, sveštenike i policajce. Na stotine ljudi je povređeno, osakćeno fizički i psihički.
Samo poslednjih sedmica se desilo više napada. Krajem septembra jedan muškarac je napao dvojicu prolaznika ispred bivše kancelarije satiričnog časopisa Šarli Ebdo i teško ih povredio. Napad se dogodio u vreme suđenja napadačima na novinare Šarli Ebdoa u Parizu u januaru 2015. godine.
Sredinom oktobra u blizini Pariza - na ulici ispred škole odsečena je glava profesoru Samuelu Patiju. Mladić koji je to učinio dolazi iz Čečenije, ciljano je izabrao žrtvu. Profesor je prethodno napadan na internetu jer je u školi đacima pokazao karikature proroka Mohammeda kako bi objasnio važnost slobode izražavanja. Samuel Pati je prošle sedmice sahranjen uz državne počasti.
Rečima i policijom u odbranu sekularizma
Mnogi Francuzi ubistvo profesora vide kao napad na vrednosti republike i princip sekularizma - odvojenosti crkve i države u Francuskoj.
Konzervativni poslanik Alpskog primorskog regiona, Eric Cioti sada govori o „ogromnoj pretnji": Francuska je u ratu sa islamistima i potrebne su joj zakonodavne promene koje omogućavaju akciju protiv osumnjičenih nasilnih kriminalaca, jer su zaštićeni važećim zakonima.
Međutim, nakon ubistva Samuela Patija, policija je reagovala racijama u džamijama, stanovima i nizom hapšenja. Zatvoreno je nekoliko muslimanskih kulturnih udruženja, a policija sve više prati izvore finansiranja islamističkog terora.
„Strah će promeniti stranu", rekao je predsednik Makron o toj policijskoj akciji.
A muslimanske zajednice se plaše porasta islamofobije u Francuskoj.
Jedan očevidac napada u katedrali u Nici pozvao muslimanske zajednice u Francuskoj da se „konačno probude". Predstavnici muslimana u Francuskoj sada je oštro osudilo napad u Nici i pozalo vernike da pokažu solidarnost sa pogođenima.
Međunarodna povezanost
Pored napada u Nici i u Avinjonu, gde je jedan napadač pretio pištoljem prolaznicima, a policija ga potom ubila - izvršen je i napad nožem kod konzulata Francuske u Džedi u Saudijskoj Arabiji.
Mnoge arapske zemlje izrazile su podršku političkom napadu Redžepa Tajipa Erdogana na Emanuela Makrona u proteklih nekoliko dana. Turski predsednik je francuskog predsednika proglasio „mentalno poremećenim" nakon što je on pre dve nedelje najavio oštriji kurs protiv širenja islamizma u Francuskoj.
Predsednik Makron je u obraćanju naciji pozvao je na intenzivnije suočavanje sa fenomenom nasilnog islamizma. On je pak pritom pokušao da uključi istorijsku i političku pozadinu i izbegao je agresivne formulacije.
Spor između Erdogana i Makrona intenzivirao se od leta nakon što su se ratni brodovi sa obe strane suočili na Mediteranu zbog spornog bušenja Turske u tom delu Sredozemlja. Francuzi su takođe kritikovali turskog predsednika zbog njegove politike u Siriji, Libiji i, nedavno, u vojnom sukobu oko jermenske enklave Nagorno Karabah, nakon čega se ton iz Ankare znatno zaoštrio, i Erdogan takođe tražio da se francuski proizvodi bojkotuju. Pozivi na bojkot su usledili u mnogim drugim muslimanskim zemljama.
Francuska vlada je sada pod ogromnim pritiskom: s jedne strane, ona mora da stavi pod kontrolu epidemiju korone, a s druge strane da pojača borbu protiv nasilnog islamizma - kako osećaj nesigurnosti među francuskim građanima ne bi doveo do kontra-akcija i pobune.