Teorija trešanja, teško oružje i dobre knjige, i TikTok

Frankfurtski sajam knjiga, najveći na svetu, ponovo je otvorio svoja vrata: Od 19. do 23. oktobra u Frankfurtu na Majni prisutno je 4.000 izlagača iz 95 zemalja, planirano je više od 2.000 različitih događaja koje će pratiti 4.000 novinara.

Translate. Tansfer. Transform.

Ove godine u fokusu je prevođenje. Književni prevodioci su retko u centru pažnje, a ipak je njihov rad od suštinskog značaja. Vrlo često su veliki pisci i prevodici.

Činjenica da je čin prevođenja sveprisutan čim se sretnu jezička područja, kulture, iskustva ili navike, stoji iza ovogodišnjeg slogana „Translate. Tansfer. Transform.“ koji je moguće prevesti na više načina, a jedan od njih je ovaj: „Prevedi. Prenesi. Promeni.“

Izrazivši veliko zadovoljsvo što je posle pandemije sajam ponovo otvoren za sve, Jirgen Bos, direktor Frankfurtskog sajma knjiga je rekao:

„Drugačije se razgovara licem u lice. U narednih nekoliko dana u Frankfurtu će se voditi aktuelne, kontroverzne i strastvene diskusije. I čuće se one i van ovih hala! Jer, prema ovogodišnjem sloganu ’Prevedi. Prenesi. Promeni.’ uvereni smo da knjige i cela ova branša mogu da doprinesu neophodnom uzajamnom razumevanju: bilo prevođenjem literature, solidarnošću sa književnicima u egzilu ili stvaranjem kontakta širom sveta.“

Španija i Teorija trešanja

Svečanom otvaranju sajma za zvanice 18. oktobra prisustvovao je i španski kraljevski par, jer počasni gost ovog 74. Frankfurtskog sajma knjiga je Španija. Zemlja gost predstavlja svoju književnost i kulturu na sajmu, u gradu Frankfurtu i na mnogim drugim mestima u Nemačkoj.

Celokupni koncept španskog gostovanja koji je kreirala Elvira Marko i koji se, kao i sam sajam, ne sastoji samo od prezentacije knjiga na policama i podijumima - zasnovan je na „Teoriji trešanja“ poznate književnice Karmen Martin Gaite (1925-2000): „Priče su kao trešnje. Ko zagrabi u činiju s trešnjama, neće nikada izvući samo jednu, već bar dve, tri.“

U delegaciji je čak 200 autora, prevodilaca i predstavnika knjižarske branše. Višejezičnost u toj zemlji se ogleda i u autorkama i autorima koji su došli u Frankfurt: četvrtina piše na jednom od zvaničnih jezika koji nije kastiljanski - katalonskom, galicijskom ili baskijskom.

U gostima su između ostalih Iren Valjeho, Antonio Munjoz Molina i Manuel Rivas - koji će poslednjeg dana sajma, ulogu počasnog gosta predati Sloveniji koja će kao i Španija sada, imati priliku da ovako velikoj međunarodnoj publici predstavi svoju književnost i kulturu u oktobru 2023.

Zelenski se obratio

Ukrajinski predsednik Volodimir Zeleniski našao je u četvrtak vremena da se putem videa obrati posetiocima sajma knjiga i tom prilikom podvukao značaj informacija i znanja u borbi za mir i slobodu.

U Evropi su mnoge javne ličnosti nastavile da podstiču razumevanje za Rusiju i ignorišu terorističku politiku država poput Irana, rekao je on i upitao: „Kako je to moguće?“ Zatim sam odgovorio: „Jedini odgovor je nedostatak znanja.“

Zelenski je pozvao branšu knjiga da piše, objavljuje i distribuira knjige o onima koji slabe Evropu. Na kraju je pozvao autore i izdavače da dođu u Ukrajinu i svedoče o ratu. Publika u prepunoj sali odgovorila je na govor ovacijama.

Potom je na podijum stupio, Oleksandar Afonin predsednik ukrajinskog udruženja izdavača i prodavaca knjiga. On je pozvao na stvaranje kulturnog fonda za finansiranje ukrajinskih prevoda, za kupovinu knjiga u ukrajinskim bibliotekama i za podršku ukrajinskih izdavača. Afonin je predložio Nemačko udruženje za trgovinu knjigama i Evropsko udruženje izdavača kao moguće osnivače odnosno finansijere fonda.

Lično dolazi supruga predsednika

„Treba nam teškog naoružanja i dobrih knjiga“, rekao je Jurij Andruhovič, jedan od najznačajnijih predstavnika ukrajinske književnosti. Njegovi romani, među kojima su „Moskovijada“, „Perverzija“ i „Karpatski karneval“, prevedeni su na mnoge jezike. I sam radi kao prevodilac, preveo je Šekspira i Rilkea na ukrajinski, a u svojim esejima se pozicionira proevropski. To mu je donelo nekoliko prestižnih nagrada u Nemačkoj, uključujući Geteovu medalju i nagradu Hana Arent.

Sajam će ugostiti mnoge druge poznate ličnosti iz Ukrajine, među njima i suprugu predsednika Olenu Zelenski koja će u subotu lično doći na sajam kako bi sa glavnom urednicom magazina za žene „Brigite“ razgovarala o psihološkoj pomoć za one koji su traumatizovani ratom.

Bez Rusije i Irana

Oko dve trećine izlagača ovogodišnjeg sajma dolazi iz inostranstva - među njima nisu Rusija i Iran. Rusiju su organizatori već na proleće isključili zbog agresorskog rata protiv Ukrajine.

Iran je prvobitno pristao da učestvuje, ali se „povukao“, navodi se u izveštaju državne novinske agencije (IRNA). Odgovorni za sajam knjiga „otvoreno su se mešali u unutrašnje stvari Irana“ i naveli da ne mogu da garantuju bezbednost delegacije Irana, a bilo je i problema vizama.

Međutim, portparolka za štampu Frankfurtskog sajma knjiga Katrin Grun to delom negira i za DW kaže da je bilo „nekoliko kontakata“, da je s nemačke strane „iskazana solidarnost sa protestnim pokretom u Iranu", te da je bezbednost zagarantovana svim delegacijama na sajmu knjiga.

Za generaciju Z - BookTok

Ko bi rekao da će TikTok dati novi podsticaj književnoj industriji? A to je očigledno slučaj, inače čuveni Frankfurtski sajam ne bi zvanično sklopio saradnju sa tom društvenom mrežom. Ove godine na sajmu postoji BookTok podijum na kojem se vode panel diskusije.

Hiljade mladih ljudi pre svega, generacija Z rođena kasnih 90-ih ili 2000-ih dele svoje omiljene knjige na TikToku koristeći haštag #BookTok. Pojavio se krajem 2020. i do sada kliknut - više od 84 milijarde puta.

Umesto suvih recenzija, mladi prave mini video zapise, uglavnom kraće od 60 sekundi. U njima predstavljaju ono što su pročitali u poslednjih mesec dana, glume zaplete romana ili učestvuju u izazovima (Challenges) - poput čitanja knjige u jednom danu. Naročito su uspešne knjige fantastike, trileri i ljubavni romani iz žanra „mladi odrasli”. Mnogi BookTokeri su organizovali svoje police za knjige po bojama. Lepa korica je za njih definitivno kriterijum za kupovinu.

To sve možda zvuči površno, ali u stvarnosti utiče na prodaju i liste bestselera. Primer je Ahilova pesma (2011) autorke Medlin Miler. Na zaprepašćenje izdavača i same autorke, roman je postao bestseler nakon što je dobio dobru recenziju na BookToku, skoro deset godina nakon što je objavljen.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.