Gasovod za manju zavisnost od Rusije

Užurbano se traže alternative ruskom gasu. Predsednici vlada zapadnih zemalja u Turskoj su pronašli novog partnera. Pogledi su fokusirani na Bosfor, od kada su šefovi Turske, Azerbejdžana i Gruzije pre dve sedmice dali zeleno svetlo za izgradnju gasovoda dugog 1.850 kilometara. Transanadolijski gasovod koštaće više od devet milijardi evra. Od 2018. u Tursku bi godišnje trebalo da stiže 16 milijardi kubnih metara gasa. On će stizati sa jednog od najvećih polja na svetu, iz Azerbejdžana. Do 2023, tim gasovodom će stići 23 milijarde kubnih metara gasa, a tri godine kasnije čak 31 milijarda.

„Tanap“ bi trebalo da se poveže sa gasovodom „Trans-Adrija“. Tim putem gas će do 2020. godine stići i do Evropske unije. „Od Turske želimo da napravimo regionalno čvorište za energiju“, istakao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. „Tanap“ je zaista šansa za EU da postane manje zavisna od ruskog gasa. Još 11. marta, pre zvaničnog početka rada na izgradnji „Tanapa“, Evropska komisija izrazila je želju da stupi u energetsko-političko partnerstvo sa Turskom.

Gasovod sa potencijalom

„Tanap je najvažniji međunarodni projekat, jer će tim gasovodom po prvi put velike količine gasa iz kaspijskog basena, preko Turske, stizati na tržište EU“, kaže Mehmet Oguču, predsednik Bosforskog energetskog kluba. Samoj Evropskoj uniji potrebno je više od 250 milijardi kubnih metara gasa godišnje. „'Tanap' dakle može da zadovolji samo mali deo evropske potražnje gasa“, ocenjuje Oguču. Ali „Tanap“ može biti šansa da se u budućnosti izgrade i druga gasna polja u Azerbejdžanu, Iranu, Turkmenistanu, autonomnoj oblasti Kurdistana u Iraku i na istočnom Sredozemlju.

Rusija ostaje važna

Iz turske i evropske perspektive, „Tanap“ je projekat koji bi trebalo da umanji veliku zavisnost od ruskog gasa, smatra Nedždet Pamir, koji je odgovoran za energetska pitanju u opozicionoj turskoj Republikanskoj narodnoj stranci. Uostalom, cena prirodnog gasa iz Azerbejdžana povoljnija je i od ruskog gasa, dodaje on. „U poređenju sa propalim projektom 'Nabuko', može se reći da će Turska preko 'Tanapa' dobijati više gasa.“ „Nabukom“ bi trebalo da se transportuje gas od turske granice do Austrije. „Šest milijardi kubnih metara gasa godišnje usmereni sa na 'Tanap'. Kod 'Nabuka' je u planu bilo samo 2,5 milijardi kubnih metara. To će smanjiti tursku zavisnost od Rusije“, ističe Pamir. Turska trenutno iz Rusije uvozi 60 procenata potrebnog gasa.

Međutim, Rusija poseduje 17 odsto ukupnih svetskih rezervi gasa: 2013. godine ona je izvezla više od 160 milijardi kubnih metara gasa u Evropsku uniju. „Azerbejdžanski gas je teško porediti sa tako ogromnim kapacitetima. I geografske prednosti su na strani Rusije. Troškovi transporta gasa ka Evropi relativno su visoki. Dakle, moramo priznati da će Rusija ostati jedan od najvažnijih liferanata gasa za EU“, objašnjava Pamir.

Sam „Tanap“ nije dovoljan

Sa „Tanapom“ Turska nastoji da izraste u važnu tranzitnu zemlju za energiju. Ali sa transanadolijskim gasovodom i drugim infrastrukturnim projektima, to se nije desilo, kaže stručnjak za energetska pitanja Mehmet Oguču. „Turska energetska privreda jača, ali nema mnogo kompetentnih firmi za energetiku“. Ta zemlja mora da razvije strategiju kako bi konkurisala na međunarodnom tržištu. Takođe je važno investirati u nove tehnologije i buduće stručnjake, kako bi bili jedni od pionira zelene energije, pre svega kada je reč o vetrenjačama, solarnoj i geotermalnoj energiji, zaključuje Pamir.