„Gazda“ u nemilosti

Neobična sudbina zadesila je poslednjih meseci dokumentarni film „Gazda“ reditelja Darija Juričana: najpre su ga u oktobru prošle godine dočekali hvalospevi publike i kritike, a odmah zatim je iznenađujuće pao u senku. Film se bavi realnošću Hrvatske od njenog osamostaljenja do danas, uz rediteljevu porodičnu priču, ali i – paralelno i presudno – kroz prikaz uspona Ivice Todorića i njegova preduzeća „Agrokor“. Obrada takve ekonomske paradigme, zasnovane na liku i delu najvećega hrvatskog gazde našeg doba, Juričanovom filmu nesumnjivo je obezbedila veće interesovanje publike.

S druge strane, moguće je da je Todorićev uticaj, makar indirektno, delovao i na upadljivi oprez s kojim televizijski i bioskopski prikazivači zaobilaze „Gazdu“. Slično se dogodilo i sa istoimenom knjigom novinara Saše Paparele koja je nastajala zajedno sa filmom; država na nedavnom konkursu nije za javne biblioteke otkupila baš nijedan primerak tog nesvakidašnje vrednog publicističkog štiva. „Već smo navikli da bioskopski distributeri i vlasnici lanaca knjižara bojkotuju i film i knjigu ’Gazda’“, kaže taj novinar „Poslovnog dnevnika“ i saradnik Darija Juričana.

Savez udruženja i sindikata

„Tako za ’Gazdu’ nije bilo mesta npr. u dvoranama ’Blitz Cinestara’“, nastavlja on, „iako se ista firma reklamira pod sloganom ’Ponosni na hrvatski film’. U početku su se nemušto izvlačili kako taj naslov neće privući publiku, a kad smo počeli da punimo onih par dvorana kod nezavisnih prikazivača koji su nam otvorili vrata, potvrdilo se da je to bio samo jeftin pokušaj.“ Paparela napominje da je poznato da je vlasnik najvećeg lanca bioskopskih dvorana u Hrvatskoj realizovao više poslovnih projekata sa „Agrokorom“, pa sigurno ne želi da se priča o „kontroverznom preduzetniku“ prikaže baš kod njega.

„Od javne televizije ipak očekujemo drugačiji stav“, dodaje naš sagovornik, a u skladu s takvim pogledom je i posebna inicijativa desetak hrvatskih sindikalnih udruženja, kao i udruženja civilnog društva (Zelena akcija, Pravo na grad, BRID, GONG, Klubtura, HURS, NCS, Nova solidarnost, Preporod i TEHNOS) koje od kraja prošlog meseca prikupljaju potpise za peticiju s ciljem prikazivanja „Gazde“ na HTV-u. Tačnije, za peticiju kojom bi odgovorne naveli da taj dokumentarac uvrste u svoj program, budući da oni do sada nisu samostalno pokazali interesovanje. Indikativno je i ćutanje kojim su veliki mediji prekrili činjenicu da se peticija organizuje  – o njoj javljaju gotovo isključivo manji ili nezavisni portali.

Todorić je, naime, najveći medijski oglašivač u Hrvatskoj, kao i najveći distributer i prodavac novina, pa o njemu po pravili kritički pišu i govore samo retke medijske kuće. Ali javna radiotelevizija, tj. Služba za komunikacije, odgovorila nam je da su „svi nezavisni proizvođači audio-vizuelnih sadržaja pozvani da se odazovu na javne pozive HRT-a za nabavku programa“, o čijim se rezultatima javnost pravovremeno obaveštava. Podsetili su nas i da je „autor filma ’Gazda’ Darko Juričan bio gost u emisiji ’Nedjeljom u dva’ HRT-a u oktobru prošle godine“, a to valjda pokazuje nepristranost te javne institucije.

Javna rasprava o programu

Ipak, jasno je da svrha radiotelevizije u javnom vlasništvu uključuje i samoinicijativno posezanje za spoljnim produkciono-informativnim sadržajima, pogotovo u slučajevima kad postoji sumnja u cenzuru i bojkot. Spomenuta udruženja i sindikati, međutim, vode se u svojoj akciji za još nekim dodatnim principima: javnost ne bi trebalo samo prigodno, ad hok da reaguje kroz ovakve inicijative, kada je posredi program na HRT-u, već bi rasprave o njegovom sadržaju trebalo da postanu uobičajena pojava – u svakom slučaju, veoma primerena i poželjna u demokratiji, kao i u progresivnoj medijskoj praksi.

„Peticija ima funkciju da simbolički ojača zahteva prema HRT-u, kao i da informiše javnost o nameri upućivanja tog zahteva, što će da usledi u februaru. Ali takođe smo hteli da podstaknemo raspravu o sadržajima primerenim za javnu televiziju – raspravu koja je u javnom prostoru potisnuta u korist raznih površnih partikularnosti koje nisu sama srž glavnih društvenih problema“, rekla nam je Marina Ivanić iz Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID). A prema njenim riječima, od velikog je društvenog značaja i tesna saradnja poznatih nevladinih udruženja i sindikata na tom planu.