Glavno čvorište na „Novom putu svile“
27. decembar 2017.
Kada se radi o privredi, kineska vlada deluje brzo. Isto je tako i kada je u pitanju izvoz. Najviše proizvoda u Evropu transportuje se morskim putem, ali Peking je u potrazi za kopnenom alternativom. Kineski predsednik Si Đinping pre četiri godine je najavio inicijativu pod imenom „Novi put svile“ ili „Jedan pojas jedan put“.
- pročitajte još: Srbija na kineskom Putu svile
Reč je o više različitih transportnih koridora ka zapadu, delom kroz Belorusiju i Rusiju, delom preko centralne Azije, Azerbejdžana, Gruzije i Turske, a delom i preko Pakistana do Indijskog okeana, a zatim dalje brodovima. Peking razmatra mnoge rute kako bi mogao da izabere onu koja mu najviše odgovara – ali i kako bi mogao da zemlje na „Novom putu svile“, prema svojoj potrebi, okrene jedne protiv drugih.
Ali sve je to još uvek daleka budućnost. Predsednik kineske vlade Li Kećijang obećao je nedavno, tokom sastanka sa 16 njegovih kolega iz zemalja srednje i jugoistočne Evrope, da će Kina investirati u „Novi put svile“ i infrastrukture tih zemalja. Reč je, kako je rečeno, o sumi od oko tri milijarde dolara. A to je novac koji je tim zemljama preko potreban. Naime, mnogi na Balkanu osećaju da ih je Evropska unija zaboravila. Istina je da tešnje ekonomske veze s Kinom nisu alternativa EU, ali su one u svakom slučaju od pomoći.
Ključnu ulogu u premišljanju Pekinga za koje transportne koridore bi da se odluči, igra Gruzija. Ta zemlja bi trebalo da bude čvorište za transport kineskih proizvoda i to ne samo zbog njenog povoljnog, centralnog geografskog položaja. Gruzija je, prema izveštajima Svetske banke, zemlja koja nudi najbolje uslove za investitore: manje birokratije, institucije koje funkcionišu, gotovo da nema korupcije, a privreda je u konstantom rastu.
- pročitajte još: Kineski put u Evropu zaobilazi Brisel
U junu 2014. Tbilisi je potpisao ugovor sa Evropskom unijom, a od maja ove godine sa Pekingom je povezan ugovorom o slobodnoj trgovini. Gruzija tako, među svojim susedima ima jedinstveno obeležje: tesne veze i sa Kinom i sa Evropskom unijom.
Luke, kuće, sve…
Peking ulaže milione samo da bi Tbilisi vezao uz sebe. Najveći pojedinačni investitor u Gruziji je Hualing grupa. U predgrađu glavnog grada Gruzije gradi se specijalna ekonomska zona sa hotelima, najvećim šoping-centrom na Kavkazu, zabavnim parkom, višespratnicama i putevima. Takođe, Kina gradi i u drugim zemljama na Kavkazu.
Strateški važna je i kupovina i izgradnja luke u Potiju na Crnom moru. Tu bi u budućnosti trebalo da uplovljavaju veliki brodovi, oni za koje je neophodna adekvatna dubina mora. Na jednoj konferenciji u Tbilisiju kineski ambasador govorio je o „geopolitici“, a njegova zemlja je Gruziju pozvala kao jedinog gosta da se predstavi na Međunarodnom sajmu trgovine i investicija u kineskom Sjamenu. Kina je u međuvremenu Gruziji postala treći najvažniji trgovinski partner.
Peking pokušava da se probije i u druge zemlje tog regiona, ali slično je i sa Berlinom. Nemačka preduzeća poput Knaufa i Hajdelberg cementa rade ozbiljne poslove i zapošljavaju sve više ljudi – moglo se čuti sredinom decembra na jednoj konferenciji Nemačkog ekonomskog udruženja (DWV) u Tbilisiju. Oliver Regner iz tog udruženja pohvalio je gruzijsku vladu zbog njene ekonomske otvorenosti.
Stari spor između Moskve Tbilisija
U Gruziju se investira i iz susednih zemalja: Turske, Irana, pa čak i iz Rusije. Ipak, odnosi sa velikim susedom sa severa i dalje su prilično opterećeni što datira od 2008. Predsednik Mihail Sakašvili tada je pokušao da otcepljeni region Južne Osetije vojnim putem vrati pod svoju kontrolu – Rusija je intervenisala i to nije dozvolila.
- pročitajte još: Putem svile ne stižu Samarićani
Usledilo je ledeno doba u odnosima dveju zemalja. Moskva smatra da ju je tradicionalni saveznik „izdao“ zbog veza sa Zapadom i zato je i danas za Gruzijce teško da dobiju vizu za Rusiju. Sa druge strane, ruski građani mogu bez problema da putuju u Gruziju. Vlada u Tbilisiju čvrsto se drži svog prozapadnog kursa, a prema Rusiji se odnosi pragmatično. Posebno kada Rusi investiraju u Gruziju.