Godina koju je kancelarka nekako pregurala

Godina je počela veoma loše. Nakon masovnih seksualnih napada na žene tokom novogodišnje noći u Kelnu, kao napadači su identifikovani uglavnom mladi ljudi iz severne Afrike. Dodatno se pogoršalo već naelektrisano raspoloženje u zemlji zbog velike izbegličke krize. Propust bezbednosnih službi postao je sinonim za državu koja svoje građane više nije u stanju da zaštiti od nasilja. Tako paušaalne ocene su svakako besmislene, ali utiču da nesigurnost dalje raste.

Pred sam kraj ove godine, nedugo pred Božić, veliki šok: napad na berlinski božićni vašar. Napadač, islamista, kamionom se zaleteo u gomilu ljudi. Dvanaest ljudi je izgubilo život, 50 je povređeno, neki od njih su u životnoj opasnosti. To je negativni vrhunac nakon čitavog niza islamističkih napada, među kojima su i oni letošnji u Vircburgu i Ansbahu.

Stravičnu dimenziju imao je i napad iz Minhena, u julu, sa devetoro stradalih. Tada su političari i mediji prerano pričali o terorizmu. Mržnju i nasilje na svojoj koži osetile su i izbeglice: neretko su podmetani požari u domovima u kojima oni borave. I dalje aktivan bio je – prema strancima neprijateljski nastrojen – pokret Pegida. U takvom okruženju i političari imaju problem da se njihov glas čuje. Društveni diskurs je zatrovan. I najviši državni funkcioneri našli su se na udaru uvreda i kleveta.

Nesloga na Dan ujedinjenja

Sintagma „lažljiva štampa" sve češće je upotrebi na protestima, kao i na internetu. Na proslavi 26 godina od nemačkog ujedinjenja, 3. oktobra u Drezdenu, glasna manjina vređala je kancelarku Angelu Merkel i predsednika Joahima Guaka. Sve češće se govori o takozvanim „besnim građanima". Njihove strahove u političke poene vešto pretvara stranka Alternativa za Nemačku (AfD).

Stranka koja postoji tek od 2013, ove godine je u ušla u parlamente u pet pokrajina, time udvostručivši svoje političko prisustvo. U Saksoniji-Anhalt, AfD je sa 24,3 odsto osvojenih glasova postala druga najjača stranka iza demohrišćana (29,8). Zbog jačanja AfD-a komplikovanije postaje formiranje vlade. Doduše, i dalje postoje koalicije sa dve stranke (Baden Virtemberg, Meklenburg-Prednja Pomeranija), ali i koalicije koju čine tri stranke (Berlin, Porajnje-Palatinat, Saksonija-Anhalt).

Zbog toga što niko ne želi da sarađuje sa AfD-om, odjednom ima konstelacija kakvih ranije nije bilo. Tako je u Saksoniji-Anhalt na vlasti demohrišćanski premijer Rajner Hazelhof zajedno sa koalicionim partnerima, socijaldemokratama i zelenima. U Baden Virtembergu, premijer je Vinfrid Krečman, a na vlasti su njegovi zeleni i demohrišćani. U Porajnju-Palatinatu koaliciju su formirale socijaldemokrate, zeleni i liberali, a predvodi je Malu Drajer (SPD).

U Berlinu prva crveno-crveno-zelena koalicija

Kad smo već kod FDP-a (Stranka slobodnih demokrata): odsustvu liberala iz parlamenta, barem je u Berlinu i Porajnju-Palatinatu, došao kraj. Zbog tih uspeha oni veruju da će se posle izbora 2017. godine posle četvorogodišnjeg odsustva vratiti u Bundestag. Šef FDP-a Kristijan Lindner, vođa opozicije u pokrajinskom parlamentu Severne-Rajne-Vestfalije, želi mandat u Bundestagu.

Mnoge stvari govore u prilog tome da će u narednom sazivu Bundestaga umesto četiri biti šest stranaka. Prema aktuelnim anketama, koje su poslednjih meseci relativno stabilne, za koaliciju neće uvek biti dovoljne tri stranke. Trio SPD, Levica i Zeleni – koji je odnedavno na vlasti u Berlinu – kako trenutno stoje stvari ne bi imao većinu u Bundestagu. Ipak, već neko vreme, stranke međusobno intenzivno razmatraju gde su im sličnosti, a gde razlike. Želja da se spreči još jedna velika koalicija koju će formirati CDU/CSU i SPD veća je nego ikada u crveno-crveno-zelenim redovima.

Ipak, usuđujem se da predvidim još jednu crno-crvenu koaliciju. Na kraju krajeva njihov zajednički kandidat, socijaldemokrata, u februaru će na mestu predsednika zameniti Joahima Gauka: ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Njegov izbor važi za potpuno izvestan jer socijaldemokrate i konzervativci raspolažu većinom. Izbor Štajnmajera je i rezultat neuspelog traženje kandidata od strane konzervativaca. Kandidat kojeg oni žele, predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU), odbio je funkciju.

Štajnmajerovo ime se vezuje za kontinuitet i pouzdanost. To se može videti i kao signal. Jer imenovanje za najvišu državnu funkciju u nemačkoj istoriji je uvek u vezi sa vladajućim koalicijama koje se naziru ili kojima se teži. A s obzirom da crno-zelena koalicija, kako sada stvari stoje, ne bi imala većinu, sve realnije je formiranje treće velike koalicije na čelu sa Angelom Merkel, nakon onih iz 2005. i 2013. godine.

Opomena za šeficu CDU

Neposredno pred stranačko zasedanje CDU, početkom decembra u Esenu, kancelarka Merkel je izrazila spremnost da se ponovo kandiduje za kancelarku. Njena stranka duboko je odahnula – koga bi inače mogla da pošalje u tu trku? Prilikom ponovnog izbora za šeficu stranke, Merkelova je morala da se zadovolji sa 89,5 odsto podrške, što spada u njene slabije rezultate. Podrška koju je dobila dve godine ranije iznosila je 96,7 procenata. Uzrok pada je njen sporni kurs u izbegličkoj politici.

Najžešći protivnik Merkelove sedi u Minhenu. Oštre kritike šefa Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarskog premijera Horsta Zehofera na račun šefice vlade, jedna je od ovogodišnjih konstanti. Merkel i njena CDU ne mogu sa sigurnošću da računaju ni na bezuslovnu podršku svoje sestrinske stranke na izborima za Bundestag 2017. godine. Zehofer insistira na uvođenju gornje granice za prihvat izbeglica čemu se Merkelova protivi. Zato Bavarac dovodi u pitanje čak i učešće u budućoj vladi.

Šulc dolazi

Sa takvim pretnjama ova burna 2016. godina se bliži kraju. Doduše, kancelarku neće mučiti nesanica zbog rike bavarskog lava. Više će je brinuti vicekancelar Zigmar Gabrijel. Šef SPD-a važi za njenog potencijalnog protivkandidata. Ali SPD će svog kandidata predstaviti tek krajem januara. Da li će to biti Martin Šulc? Bivši predsednik Evropskog parlamenta od 2017. godine prelazi u nemačku politiku gde treba da postane ministar spoljnih poslova nakon Štajnmajera.

Uz odgovarajući rezultat, duo Merkel-Šulc bi nakon izbora za Bundestag mogao da ima četvorogodišnju saradnju. To bi čak mogli i bez podrške Zehoferove CSU. Mada, da se sestrinske stranke totalno raziđu – to se do sada nikada nije desilo.