Grad u kojem će raditi samo – žene

Prvi „radni grad“ za žene trebalo bi da nastane u provinciji Hofuf, na istoku zemlje. U pitanju će biti neka vrsta industrijske zone sa 5.000 radnih mesta. Trenutno u Saudijskoj Arabiji žene čine tek 15 odsto zaposlenih iako su poslednjih godina sve bolje obrazovane. Zapravo, već sada 60 odsto visokoobrazovanih u zemlji jesu žene, a mnoge se vraćaju sa diplomama i magistraturama iz inostranstva. Ipak, posao uglavnom ne nalaze i zato vlada planira gradove za žene.

Da li je to pravo rešenje?

„Verovatno bi bilo korisnije da se ukinu prepreke na koje žene nailaze kada žele da se uključe u normalno tržište rada“, kaže za DW Kristof Vilke iz Hjuman rajts voča. Među tradicionalnim barijerama je pisano odobrenje muškog člana porodice kojim se ženi dozvoljava da radi. Takođe, ženama je zabranjeno da voze automobile, javni saobraćaj ne funkcioniše najbolje, a i na samom radnom mestu se traži strogo odvajanje polova.

„Ovo je pokušaj da se postojeće razdvajanje polova u bankama, školama i univerzitetima masovno sprovede kod svih radnih mesta“, smatra Ulrike Frajtag, direktorka centra Moderni orijent. „Radi se o podrivanju napora da se stvori mešovita javna sfera“, kaže Frajtag za DW. Ona nalazi ciničnim da se gradovi za žene stvaraju upravo u ime prava žena – čija se prava ovako guše.

Ženski red u Mekdonaldsu

„Veoma često same žene traže razdvajanje polova“, kaže za naš program Štefani Decer, poznavalac prilika na Bliskom istoku. „Često žene kažu da se ne osećaju opušteno kada rade sa muškarcima i da žele da rade samo među ženama“, prenosi Decer koja je radila na Al Džaziri u Kataru. Ona kaže da, izmereno logikom i moralnim predstavama arapskih žena, razdvajanje polova ima smisla. Čak i u otvorenijem Kataru gde je među ženama viša zaposlenost. „Nisu sve žene time zadovoljne. Što više žena u Kataru radi, to se više njih odlučuje da pokrije lice. Nikab i burka su neka vrsta portabl sredstava za razdvajanje polova.“

Ljudima na Zapadu nije uvek lako da razumeju zašto upravo arapske žene traže „dane kada će u supermarketima samo one smeti u kupovinu, bioskop samo za žene, poseban ulaz u bolnicu i javne službe ili čak posebnu kasu u Mekdonaldsu“, priča Štefani Decer. Svega toga ima u Saudijskoj Arabiji i susednim državama.

Drugačiji glasovi

„Većina žena je definitivno još uvek konzervativna“, potvrđuje Ulrike Frajtag, „ali množe se i drugačiji glasovi, a oni su društveno i posebno privredno sve uticajniji.“ Tako je recimo Olfat Kabani, potpredsednik Privredne i trgovinske komore saudijskog grada Jedaha, kritikovao planove za izgradnju gradova za žene. „Važno je poboljšati obrazovanje, ukidati pravne prepreke i ohrabriti investitore da otvaraju radna mesta za žene“, rekao je Kabani za list Okaz.

Žene, kaže Frajtag, pažljivo prate šta se dešava i sve češće zahtevaju ravnopravno mesto u javnom životu – „između ostalog i zbog toga što saudijska mladež i obrazovani ljudi pomno prate šta se dešavalo u zemljama Arapskog proleća“.

Autori: Vulf Vilde / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković