Grozničava potraga za rešenjem

Krajem januara, tek osnovani savez koji okuplja više džihadističkih grupa koje se bore u Siriji, još jednom je podsetio na ustanak protiv Asadovog režima. Grupe – među njima „Sirijski osvajački front“ i „Vojska verskih boraca“ – upravo su se udružile u novi savez pod nazivom „Organizacija za oslobođenje Levanta“.

„Pokušavamo da okupimo sirijske grupe pod jedinstvenu komandu. Ona bi trebalo da vodi vojne i političke poslove kako bismo postigli najvažniji cilj: svrgavanje vlade, oslobađanje svih sirijskih područja, zaštita teritorijalnog integriteta zemlje i očuvanje islamskog identiteta stanovništva“, navodi savez. Na drugom mestu, poruka je još jasnija: „Želimo šerijatsku državu u Siriji“.

Time se „Organizacija za oslobođenje Levanta“ svrstala u red onih grupacija sa kojima države koje se bore u Siriji – predvođene Rusijom i Turskom – izričito ne žele da imaju ništa. Krajem januara, te države su doduše na sastanku u Astani saopštile da žele da pregovaraju sa opozicionim grupama, ali iz toga su izričito isključile džihadističke organizacije.

Teško partnerstvo

Za razliku od Moskve i Ankare, Asadov režim generalno odbacuje razgovore sa opozicionim grupama na nacionalnom nivou. Sirijska vlada se na taj način distancira od svog najvažnijeg zaštitnika – Rusije. Internet-portal „Al-Monitor“ ocenjuje to kao slabost država koje su bile okupljene na sastanku u Astani: „U razgovorima se pokazalo da one imaju relativno mali uticaj na dešavanja na licu mesta, jer i sirijska vlada i regionalni akteri i dalje ostaju pri svojim ciljevima“, piše u analizi „Al-Monitora“.

Verovatno je i zbog toga francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero, uoči nove runde razgovora o Siriji u Ženevi, od Rusije zatražio da svoj uticaj na Asadov režim učini obavezujućim. Moskva bi trebalo da se pobrine za to da Asadov režim ne označava sve opozicione grupa kao „teroriste“.

„Zločini počinju u glavi“

Upravo to bi bio glavni preduslov da se sa opozicijom uopšte započne razgovor. Naime, sve dok se režim bori i protiv onih koji ideološki spadaju u „umerene anti-Asadove snage“, ne obazirući se na njihove gubitke, te snage teško da imaju razlog da prestanu sa borbama.

Početkom februara, organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel objavila je izveštaj o zatvorima Asadovog režima u kojima se vrši mučenje. Njihovo postojanje upućuje na to da se umerena opozicija ne bori samo za budućnost zemlje, već i za goli fizički opstanak.

Sirijski publicista i Asadov protivnik Majkl Kilo, podsetio je ovih dana u intervjuu za list „Al-Arabija al-Džaded“, na početak revolucije: „’Mi ne oklevamo da preduzmemo sve zamislive mere kako bi osigurali opstanak režima’, poručio je tada Asadov predstavnik opoziciji. I tu se ništa nije promenilo – 450.000 osoba do sada je izgubilo život kako bi se sačuvao režim“, rekao je Kilo u intervjuu i zaključio: „Zločini počinju u glavi“.

Asadova politička budućnost

Za razliku od Kila, poverenik UN za Siriju Stefan de Mistura, uoči pregovora u Ženevi je optimističan. „Primirje koje je dogovoreno pre nekoliko sedmica, stabilnije je nego prethodna“, rekao je on na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu. „I ako se prema njemu budemo pažljivo odnosili i budemo ga podržali, postoje dobre šanse da ono bude uspešnije nego ranija“.

Spremnost za razgovore pokazala je i umerena opozicija, ali ona i dalje insistira na preduslovu: Asad mora da ode. „Ne možemo da se bavimo sveobuhvatnim regionalnim i globalnim bezbednosnim, rizicima sve dok je Asad na vlasti“, rekao je – takođe na Konferenciji u Minheni – Anas al-Abdah, predsednik Nacionalne koalicije sirijskih revolucionarnih i opozicionih snaga.

Političke nevolje Moskve

Otvoreno je pitanje u kojoj meri je Rusija u stanju i ima volje da utiče na Asadov režim. „Ne postoje mehanizmi koji bi mogli da pokrenu političko rešenje“, rekao je ekspert za Bliski istok Haid Haid za „Al-Džaziru“. Razlozi su očigledni: Rusija verovatno nije preterano spremna da bude snaga koja zavodi redi i mir u Siriji bez Asada.

Istovremeno, za Moskvu bi bilo veoma teško da instalira vladu koja bi, s jedne strane bila uverljiva alternativa Asadu, a koja bi, u isto vreme, negovala bliske veze sa Kremljem. Nakon što je Moskva godinama isključivo podržavala Asadov režim, to se međusobno isključuje.

Da bi u Siriji i regionu bio uspostavljen dugoročni mir, potrebno je sveobuhvatno političko rešenje, rekao je specijalni izaslanik UN za Siriju De Mistura u Minhenu. Ipak, na toj konferenciji nije moglo da se sagleda kako bi to konkretno moglo da izgleda.