Grčka: Nada i strah turističke branše

Toliki broj turista kao 2014. godine još nije zabeležen u Grčkoj: zemlju pogođenu krizom prošle godine je posetilo 24 miliona turista, što je novi rekord. U turističkoj branši to je dovelo do otvaranja 50.000 novih radnih mesta, a posle šest uzastopnih godina recesije zabeležen je mali privredni rast. Uspeh je doprineo i tome da je Grčka po prvi put od 1948. ostvarila suficit na tekućem računu. Ove godine Grci se nadaju novom rekordu od 25 miliona posetilaca. Upravo nemačke turističke agencije proteklih meseci Grčku ističu kao letnju top-destinaciju.

Ali aktuelni spor u vezi sa milijardama vrednim kreditima za prezaduženu zemlju relativizuje takve prognoze, upozorava Andreas Andreadis, šef Grčkog turističkog saveza (SETE). „U prethodna dva meseca primećujemo određeni pad rezervacija upravo iz Nemačke“, kaže turistički menadžer u razgovoru za DW. Na godišnjem nivou rezervacije iz Nemačke su opale za dva procenta, kaže Andreadis, pozivajući se na podatke Društva za istraživanje potrošačkih navika (GfK). Ekonomska nestabilnost utiče na uspeh turizma. Ipak ta mediteranska zemlja je zbog povoljnog deviznog kursa jedna od omiljenih destinacija za britanske turiste, objašnjava šef SETE.

Bes zbog planiranog povećanja PDV

Dodatni nemir unose spekulacije o skorom povećanju PDV-a u turističkoj branši. Na tome navodno insistiraju međunarodni kreditori kako bi zaustavili dalje slabljenje grčkog državnog budžeta. S tim u vezi mogu se čuti protivrečna mišljenja: Vlada čas glasno razmišlja o uvođenju većeg PDV-a na ostrvima sa luksuznim turizmom, čas to demantuje. Prema informacijama atinskog lista Ta Nea, navodno će i manje posećena ostrva kao što su Leros ili Ikarija iz nepoznatih razloga biti svrstana u luksuzne turističke destinacije, dok za kosmopolitski Krf nije predviđen viši PDV. Takođe se razmatra i uvođenje poreza za luksuzne hostele – možda već od ovog leta.

Naravno, turistička branša bi morala da doprinese da se kriza što pre prevaziđe, smatra Andreadis, ali i upozorava: PDV u Grčkoj ne bi smeo da bude viši nego što je poresko opterećenje direktnih konkurenata u turističkom biznisu: „Italija, Španija i Francuska trenutno imaju PDV u visini od deset procenata za turističku branšu, Turska i Kipar još niži, da ne govorimo o Kanarskim ostrvima, gde se uopšte ne plaća PDV. Ukoliko povećamo PDV na 13 ili 14 odsto, njime neće biti pogođeni samo luksuzni hoteli ili veliki hotelski lanci, već smeštaji manjeg i većeg kapaciteta, koji danas čine okosnicu domaćeg turizma“, smatra Andreadis, koji je i sam vlasnik jednog hotela na severnogrčkom poluostrvu Halkidiki.

Savez gastronoma čak zahteva smanjenje PDV-a. Preko 6.500 malih preduzeća otišlo je u stečaj nakon što je bivša kaoliciona vlada 2011. godine povećala poreze, žali se šef tog saveza Tanazis Papanikolau u intervjuu za atinski list Katimerini. Zbog toga je 40.000 ljudi ostalo bez posla.

Gregzit bi bio težak udarac

I za grčku turističku branšu je od presudnog značaja da li će biti postignut dogovor sa poveriocima Atine. Ključni datum je 5. jun, podseća Andreas Andreadis: zatim bi Grčka Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) morala da isplati dodatnu kreditnu tranšu u iznosu od oko 300 miliona evra. Do tada bi morao da bude postignut dogovor sa finansijerima. „Nepostizanje sporazuma prosto je nemoguće i niko od toga nema interesa. To bi bila katastrofa – ne samo za Grčku“, smatra šef SETE.

Andreadis naročito osetljivo reaguje na pitanje da li bi povratak drahmi značio olakšanje za grčki turizam. „Gregzit ne bi bio krizna pomoć, već naprotiv težak udarac za nas“, objašnjava menadžer. „Odmor u Grčkoj“ za Andreadisa nije samo susret domaćeg stanovništva i turista. „Zato Grčka drugim destinacijama mora manje da konkuriše cenama, a više sa kvalitetom. Nema nikakvog smisla praviti turistički geto za dobrostojeće turiste u inače osiromašenoj zemlji“, poručuje hotelski menadžer.