Gvozdena kupola – životno osiguranje Izraelaca

Kada se začuju sirene, Izraelci imaju svega 15 sekundi da potraže zaklon ukoliko žive nadomak Pojasa Gaze. Ako žive dalje, recimo u Tel Avivu ili Jerusalimu, onda imaju 90 sekundi. Sirena znači da je Hamas ponovo ispalio projektile.

No mnogi u Izraelu smatraju da imaju svojevrsno životno osiguranje u vidu Gvozdene kupole. Tako se naziva možda i najefikasniji sistem protivvazdušne odbrane na svetu koji već deceniju šiti Izrael od raketa kratkog dometa. Mnogi se osmele da sa svojih prozora snimaju smrtonosnu igru na noćnom nebu koja izgleda kao vatromet.

Vojni stručnjaci su ubeđeni da radikalni Hamas ovih dana testira Gvozdenu kupolu do krajnjih granica. U svega par dana ispaljeno je oko hiljadu projektila kako bi čak i tako napredan odbrambeni sistem bio preopterećen. Ali, ponovo je većina njih oborena. Sve se dešava automatski, jer čovek je prespor da upravlja ručno kad krene kiša raketa.

Jedna baterija čuva ceo grad

Izraelske firme koje su razvile sistem (Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries) tvrde da Kupola zaustavlja oko 90 odsto projektila, mada ima stručnjaka koji ovo dovode u pitanje. Iz armije su za agenciju AFP rekli da je do januara ove godine Gvozdena kupola oborila najmanje 2.400 raketa.

Svaka od njih bi pala u naseljeno mesto. Jer, Kupola lansira odbrambenu raketu samo kada radar i kontrolni centar – i jedno i drugo se nalazi na kamionima – proračunaju da raketa ide ka gradu ili selu. U blizini mobilnog radara nalaze se četiri lansirne jedinice opremljene sa po dvadeset raketa dometa od četiri do sedamnaest kilometara.

Računa se da jedan ovakav sistem može da zaštiti površinu od 150 kvadratnih kilometara, što odgovara gradu srednje veličine. Istovremeno može da zabeleži šest neprijateljskih raketa. Odbrambeni projektil je juri po nebu i eksplodira u blizini, uništavajući tako i projektil Hamasa. Tada i dalje postoji opasnost od krhotina koje padaju iz vazduha, mada inteligentni projektili teže da unište raketu van naseljenog mesta.

U Izraelu je ukupno deset ovakvih sistema. Neki stručnjaci kažu da bi bolje bilo da ih je trinaest, jer bi tako mogla da se pokrije čitava teritorija. Izrael ima i druge protivvazdušne sisteme („Davidova praćka“, „Strela“) koji, za razliku od Gvozdene kupole, ne pokrivaju rakete kratkog dometa do 70 kilometara, već one srednjeg i dugog dometa.

Osim ograničenog kapaciteta, postoji još jedan razlog što Gvozdena kupola obara samo one rakete koje lete ka naseljenim mestima ili važnoj infrastrukturi – svaki ispaljena protivvazdušna raketa navodno košta oko 50.000 dolara. Cena jedne baterije Kupole je između 40 i 70 miliona dolara.

Doduše, Sjedinjene Države su stotinama miliona dolara pomogle razvoj i održavanje ovog oružja. Prema nekim podacima, SAD imaju interes da i same nabave dve baterije.

Nije čarobno oružje

Ideja za ovakav protivraketni sistem se prvi put pojavila sredinom devedesetih. U to vreme je na Izrael počela da puca islamistička paravojska Hezbolah, tada stacionirana isključivo u Libanu. Ali koncept Gvozdena kupola je stvarno pokrenut tek 2004, kada je brigadni general Deni Gold preuzeo vođstvo vojnog istraživanja i razvoja odbrane u Izraelu. Zatim je 2007. stigao nalog da se razvije odbrambeni štit.

Prva Gvozdena kupola postavljena je u martu 2011. kod grada Berševe, oko 40 kilometara od Pojasa Gaze. Od tada se život mnogih Izraelaca promenio.

Međutim, čak i Gold koji je smislio Kupolu, kaže da su se mnogi Izraelci opustili i da se previše oslanjaju na protivvazdušnu odbranu. „Odbrana je kombinacija Gvozdene kupole, sirena i opsežnih obaveštajnih operacija. Sva tri nivoa se uzajamno podržavaju. Ali, ljudi ne bi trebalo da sede kod kuće i ne rade ništa, misleći da će odbrambeni štit nad glavama sve bez greške da sredi“, rekao je jednom Gold.

nr (dpa, dw, nzz)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.