Han: 2025? Ostvarivo, ali ambiciozno
17. april 2018.
DW: Danas su objavljeni izveštaji o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Ko su lideri u ovom procesu?
Johanes Han: Zapravo, ne volim termin lideri jer može da bude pogrešno shvaćen. Ali pretpostavljam da mislite na dve zemlje, Srbiju i Crnu Goru, koje se obično nazivaju liderima jer su već otpočele pregovore sa nama. Ali ako pogledamo šest zemalja regiona, na sreću mogu da kažem da manje-više svuda ima napretka. Naravno, ostaje još posla. Još smo daleko od tačke kojoj težimo u pogledu evropskih standarda. Ali ako posmatrate unazad duži vremenski period, videćete da ima, rekao bih, dosta napretka.
DW: Dajte mi, molim Vas, malo detalja. Gde je taj napredak?
Han: Pa u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, ekonomskom razvoju. Ali hteli bismo da u tim oblastima vidimo održivi razvoj. Zato preferiram da govorim o procesu pristupanja, a ne prosto o pregovorima. Jer nije to samo štikliranje kad se kaže usvojili smo to i to već se radi u o implementaciji. Tu bismo hteli da vidimo više napretka u borbi protiv korupcije, jače, nezavisnije i transparentnije pravosuđe. Ako uzmemo Albaniju kao primer, tamo su usvojili veoma obuhvatnu reformu pravosuđa i sada smo u fazi implementacije.
- pročitajte još: Makron: Prvo reforme, onda proširenje
DW: Shvatila sam da ne volite da govorite na taj način, ali da li ima zemalja sa većim problemima gde imate rezerve?
Han: Ne bih rekao rezerve, ali nije posebna tajna da je Bosna i Hercegovina još uvek veliki izazov jer je situacija tamo još komplikovanija nego u susednim zemljama. Naravno, Kosovo je još jedno područje gde moramo da vidimo kako će se nastaviti dijalog sa Srbijom. Cilj mora biti da Srbija i Kosovo definišu odnose pravno-obavezujućim sporazumom. Svi cenimo što je Kosovo konačno usvojilo neophodne zakonske mere kojima se nakon dve i po godine okončava granični konflikt sa Crnom Gorom, a to je definitivno zasluga evropske perspektive.
DW: Kada govorimo o konfliktima, šta očekujete od onog između Makedonije i Grčke?
Han: Veoma sam optimističan da može biti dogovora u narednih nekoliko sedmica. Mislim da su okrenuli novi list u svojim odnosima. Takođe su poboljšani odnosi Skoplja i Sofije uz dobrosusedski sporazum koji je pregovaran godinama. Nova vlada u Skoplju radi prilično dobar posao. Takođe pozdravljam i cenim što je opozicija sada mnogo konstruktivnija i učestvuje u parlamentarnom i političkom životu sa generalnim ciljem evropske perspektive.
DW: Na posletku teža tema: vidimo proces razgradnje demokratije u Mađarskoj. Kada pogledamo jačanje nacionalizma recimo u Srbiji i tesne veze vlada Srbije i Mađarske, da li mislite da, kao Evropska unija, ulazimo u nove probleme koje ne možemo rešiti?
Han: Najvažnije je da u regionu i van njega postoji razumevanje da mnoge tenzije i poteškoće mogu biti prevaziđene jedino ako ovaj region, pre ili kasnije, sa svim svojim delovima bude deo Evropske unije. U regionu postoje određene fragilnosti i bilateralni problemi koji se mogu rešiti jedino ako postoji evropska perspektiva. To je još jedan razlog što na ovo gledamo kao na proces. To znači, da oni nama moraju da dokažu da čine napretke i na polju političke kulture, a to uključuje da se ne bude nacionalistički i populistički nastrojen već da se doprinosi većoj evropskoj kulturi.
- pročitajte još: Ocene Evropske komisije
DW: Zar nam nisu potrebni oštriji instrumenti kako bismo isposlovali te reforme?
Han: Naš najoštriji instrument jesu upravo pregovori. Uvek kažem: imamo neke adute pre nego što pregovori počnu, imamo mnogo aduta tokom pregovora, a kako vidimo, nažalost, nemamo skoro nikakve adute nakon pristupanja EU. Naučili smo svoje lekcije. Veoma vodimo računa o procesu tokom pregovora. Zato će verovatno biti potrebno duže vreme. Proces i pregovori su u slučaju Hrvatske trajali sedam-osam godina. Radi se o tome da se vidi da li neka zemlja zaista pravi održivi napredak u pravom smeru.
DW: Da li je 2025. realistična?
Han: Zvuči i izgleda daleko, u političkim kategorijama i jeste daleko – tek za sedam godina. Ali to znači zatvaranje pregovora 2023. U principu je ostvarivo, ali je veoma ambiciozno.