Haos sa izborima u Rumuniji

Haos koji je nastao u Rumuniji već samim umetanjem parlamentarnih izbora između prvog i drugog kruga predsedničkih izbora, kojim su građani u situaciji da glasaju tri nedelje za redom, i to ako se ne poništi prvi krug izbora - možda je najbolje opisati hronološki.

Prošle nedelje, 24. novembra, u prvom krugu predsedničkih izbora, aktuelni premijer, socijaldemokrata Marčel Čiolaku koji je slovio za favorita, završio je tek na trećem mestu - i ispao iz trke.

Prvo mesto je sasvim neočekivano zauzeo nezavisni kandidat Kalin Đeorđesku, ekstremno desničarski kritičar NATO i pristalica Rusije, ispred relativno nepoznate kandidatkinje, Elene Laskoni. Njih dvoje su se plasirali u drugi krug planiran za 8. decembar.

Parlamentarni izbori se po planu održavaju sutra, u nedelju 1. decembra. 

Optužbe vrha države protiv mešanja Rusije i TikToka (Kine)

Naime, Vrhovni odbrambeni savet Rumunije (CSAT) u četvrtak je saopštio da poseduje dokaze o sajber napadima koji su uticali na predsedničke izbore održane 24. novembra.

Rumunija je glavni cilj „neprijateljskih akcija državnih i nedržavnih aktera, posebno Ruske Federacije". Strani faktori, su zainteresovani za uticaj na „javnu agendu rumunskog društva i društvenu koheziju", citirao je „Radio Slobodna Evropa" kancelariju predsednika Klausa Johanisa u Bukureštu.

Sve optužbe za rusko mešanje u predsedničke izbore u Rumuniji su neosnovane, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u petak.

Osim toga, TikTok, video-platforma sa sedištem u Kini - optužuje se da nije označila kandidata Kalina Đeorđeskua kao političara.

Jer, Izborna komisija Rumunije naložila je TikToku da obezbedi da kandidati aktivni na toj platformi jasno naznače svoj status - trebalo je da koriste identifikacioni kod koji bi uključivao i informacije o izvorima finansiranja.

U slučaju Đeorđeskua, TikTok ovu odredbu nije poštovao, čime ga je, prema rečima predsedničke kancelarije, stavio u „povlašćen" položaj u odnosu na druge kandidate. Đeorđesku je izbornu kampanju gotovo isključivo vodio putem TikToka.

Uključuje se Ustavni sud - ponovno prebrojavanje bez nadzora

Potom je najviši sud u Rumuniji naložio ponovno prebrojavanje 9,46 miliona glasova - i time doneo veoma kontraverznu odluku, iz više razloga.

U Rumuniji obično predstavnici svih parlamentarnih stranaka posmatraju proces glasanja u svakom biračkom mestu i učestvuju u prebrojavanju glasova. Oni svojim potpisima potvrđuju tačnost prebrojavanja, a ceo proces se snima kamerama.

Međutim, kod ponovnog prebrojavanja glasova - svega toga nema. Proces sprovode državni službenici, bez prisustva posmatrača i kamera, kako je odlučila centralna izborna komisija. Osim toga, broj osoba koje učestvuju u prebrojavanju znatno je manji nego u redovnom procesu, što izaziva strah od nenamernih grešaka.

Optužbe za političku pristrasnost suda

Mnogi komentatori optužili su Ustavni sud se - koji se već dugo smatra naklonjenim socijaldemokrtama - da je odlukom o ponovnom prebrojavanju glasova želeo da favorizuje premijera Marčela Čiolakua. U prvom krugu je imao samo 2.740 glasova manje od Laskoni. Kritičari tvrde da je cilj da se novim rezultatom Čiolaku plasira na drugo mesto.

On sam je potom na Fejsbuku izjavio da će povući svoju kandidaturu bez obzira na ishod. Kasnije je ublažio stav, navodeći da ga ne zanima drugo mesto koje bi mu bilo dodeljeno „za zelenim stolom" – odnosno na netransparentan način.

Laskoni je takođe oštro kritikovala odluku suda. Naredba o ponovnom prebrojavanju glasova je, prema njenim rečima, „užasna za jednu demokratsku državu".

„Ustavni sud se po drugi put meša u demokratski proces", napisala je na mreži X, aludirajući na raniju odluku tog suda da zabrani jednom desničarskom ekstremisti učešće na predsedničkim izborima. „Ekstremizam se ne suzbija zakulisnim igrama, već izborima." Dodala je da će se zalagati za odbranu demokratije i učiniti sve da spreči da ona bude „pogažena od strane korumpiranih političara".

Njena partija, USR, podnela je žalbu Apelacionom sudu u Bukureštu na odluku suda o ponovnom prebrojavanju.

Sve će znati u ponedeljak ili do Nove godine?

U petak (29. novembra) je istekao zakonski rok za Ustavni sud da prvi krug predsedničkih izbora proglasi zakonitim i time otvori put za drugi krug zakazan za 8. decembar. Sud je tog dana odložio odluku o poništavanju prvog kruga predsedničkih izbora - za ponedeljak 2. decembra - posle parlamentarnih izbora. Sudije nisu navele razloge za svoju odluku.

Time, za sada postupak za izbor novog predsednika ostaje otvoren - odnosno neizvestan.

Predsednik izborne komisije, Toni Grebla, izjavio je za Radio Rumunija Aktualitati da bi, u slučaju da Ustavni sud poništi prvi krug, on mogao biti ponovljen 15. decembra. Drugi krug bi se tada održao 29. decembra.

Ostaje da se vidi kakve će posledice spor oko predsedničkih izbora imati na sastav parlamenta. U prvom krugu predsedničkih izbora zabeležen je pomak udesno u dosad prozapadno orijentisanoj zemlji, čime su ojačane snage koje kritikuju EU i podržavaju Rusiju.

Ponovno prebrojavanje glasova bi moglo dodatno osnažiti ekstremno desničarske snage jer bi mogli sebe da predstave kao „žrtve sistema".

To su „Alijansa za ujedinjenje Rumuna" (AUR) kojoj ankete predviđaju 22,4 odsto glasova i ekstremno desna SOS Rumunija, na čelu sa vatrenom liderkom Dijanom Šošoakom. Nedavno osnovana Partija mladih (POT), koja se pojavila na političkoj sceni izrazila je podršku Đeorđeskuu i mogla bi dostići prag od pet procenata potreban za ulazak u parlament.

Socijaldemokrate bi prema anektama mogle da računaju na više od 30 odsto glasova, a treća snaga bi mogla da bude Nacionalno liberalna PDL, dok bi stranka USR kandidtkinje Laskoni navodno mogla da osvoji oko 15 odsto. Međutim, pitanje je koliko su anekte pouzdane: uoči prošlonedeljnih izbora, pobedniku Kalinu Đeorđeskuu predviđale su samo 7 odsto glasova.