Haotična izbeglička politika
Na prošlonedeljnom samitu Evropske unije, šefovi država i vlada pretvarali su se da postoje prve naznake zajedničke politike prema izbeglicama – i prva rešenja. A sada, ni nedelju dana dana kasnije, činjenice na „Balkanskoj ruti“ govore nešto sasvim drugo. Više se ne može osetiti ništa od evropske solidarnosti i podele tereta. Svaka država brine se samo o sebi.
Mađarska dosledno podiže ograde uz pomoć Češke i Poljske. Grčka, Hrvatska, Slovenija i Austrija transportuju dalje promrzle i pokisle izbeglice što brže mogu. Makedonija i Srbija, zemlje-kandiditi za članstvo u Uniji, rade to isto. Na kraju lanca je Nemačka, koja jedva da može da prihvati više ljudi i koja, ako pogledamo proteste bavarske vlade i aktuelne ankete, sve očiglednije pokazuje da više ne želi da ih primi.
Stanje se zaoštrava
Uprkos brojnim zaključcima u Briselu, stanje se nije poboljšalo, već se više zaoštrilo: izbeglice i azilanti u sve većem broju kreću na put, uprkos apsurdnoj trci preko prepona na granicama. Njihov broj raste, a ne opada, kako su to mislili evropski političari. Desetine hiljada ljudi je na putu od Grčke ka severu Evrope. U ponedeljak je predstavnik Ujedinjenih nacija (UN) objavio najvišu dosadašnju brojku ljudi koji su u jednom danu iz Turske prešli u Grčku.
Ideja Evropske unije o tome da se problem u vidu autsorsinga prebaci na Tursku, profunkcionisaće, ako uopšte bude mogla, tek za nekoliko meseci. Turska vlada jasno je poručila da neće prihvatiti sve izbeglice koje Evropa ne bude želela da primi. Turska neće da glumi „koncentracioni logor“ za Evropu, rekao je turski premijer koristeći pritom nemoguće poređenje. Tu ne pomažu ni obećanja političkih ustupaka, a ni mahanje evropskim novčanicama.
Gorka spoznaja je jednostavna: evropska izbeglička politika proteklih meseci je propala i preti haos. Bespomoćno Evropska komisija još uvek priča o sveevropskom rešenju i želi da spreči prebacivanje krivice. Zemlje -članice tu su otišle dalje: Hrvatska, Slovenija, Austrija, Mađarska i Grčka upiru prstom jedni u druge i jedni drugima prebacuju kršenje evropskih pravila. Kakvih pravila? Šta u stvari još važi?
Dablin je mrtav, šta sada?
Nemačka kancelarka je proglasila da je dosadašnji Dablinski sporazum, po kojem je za izbeglice nadležna prva zemlja članica EU u koju ti ljudi uđu, mrtav. Austrija, Mađarska i nemačka savezna država Bavarska i dalje insistiraju na pridržavanju tog pravila, kako bi mogli da proteraju izbeglice tamo odakle su došli. Grčka i delimično Italija, već godinama se ne pridržavaju Dablina. Niko nema plan o tome koja bi pravila trebalo da zamene Dablin. Nema ih ni kancelarka.
Za sada se samo naziru konture koncepta po kojem bi trebalo zatvoriti granicu prema Turskoj i zatim izbeglice u većem broju prebacivati u hot-spot centre za registraciju. Upitno je međutim da li će taj koncept ikada zaživeti u praksi. Pretpostavka za to jesu stroga kontrola granica, kontrola logora i dosledno proterivanje na spoljnim granicama Evropske unije.
Nepoštovanje prava
Aktuelno stanje u kojem se ne poštuju pravo i zakoni, u kojem svaka zemlja EU gleda samo svoje sopstvene interese, ne može dugo da traje. Čim Nemačka prestane da prima izbeglice, raspašće se čitav sistem transporta izbeglica iz jedne zemlje u drugu na „Balkanskoj ruti“. Kancelarka Merkel je doduše takvu mogućnost isključila, ali ako se nastavi svakodnevni prelazak hiljada ljudi preko bavarske granice, ni njoj neće preostati ništa drugo. Ako situacija i dalje bude eskalirala, samo je pitanje dana kada će Bavarska, možda i na svoju ruku i protiv volje saveznih vlasti, da zatvori granice.
Od posledica tog haosa, pate izbeglice, koje zloupotrebljavaju kao sredstvo za vršenje pritiska u evropskoj politici. Pa šta je to? Kakvo je to stanje? Gde su nestale evropske vrednosti? Predsednik Komisije Žan-Klod Junker u svom govoru o stanju Evropske unije upozorio je da ograde i granice u Evropi nisu rješenje. Ali rešenje nisu ni dosadašnji recepti Evropske unije…