Hibridni rat: Šta Rusija u stvari hoće u Ukrajini?

Odavno se ne radi samo o ruskim jedinicama na granici. Kijev je pre nekoliko dana optužio Moskvu i za hakerske udare na Ministarstvo obrane i dve najveće ukrajinske banke. Klijenti širom Ukrajine nisu mogli da podižu novac, niti da obavljaju bankarske poslove preko interneta.

Sa položaja na istoku Ukrajine dolaze vesti o pojačanim vojnim aktivnostima ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika iza kojih, oružjem, obukom i vojnicima, stoji Moskva. I postoje naznake da bi ruski parlament, Duma, mogao da prizna samoproglašene republike.

U Donbasu i Moskvi ponovo se govori o „genocidu“ nad Rusima uz snimke navodnih masovnih grobnica, za koje ima naznaka da su fabrikovane. Nakon što je početak sedmice doneo naznake smirivanja, američki predsednik Džozef Bajden i dalje govori da će Rusija napasti Ukrajinu.

Popis hibridnog rata koji Rusija već osam godina vodi protiv Ukrajine mnogo je duži. Za građane Ukrajine to je svakodnevica. „Kada govorimo o načelima hibridnog ratovanja, posebno su važna ne-vojna sredstva“, kaže Margarete Klajn, iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP), zadužena za istočnu Evropu.

„Ne radi se prvenstveno o vojnom osvajanju teritorija, nego o tome da se obezbedi uticaj. Demonstracije vojne moći, poput raspoređivanja trupa, vojne vežbe u Belorusiji, ali i dogovorena vojna komunikacija, recimo prilikom najave povlačenja, deo su šireg spektra tog načina vođenja rata. Takođe se radi o određivanju narativa“, kaže ona.

Klajn dodaje da je ruski predsednik Vladimir Putin „majstor“ u vladanju tim mehanizmima.

Uznemirenost širom sveta, opuštenost u Kijevu

Ko ovih dana prati o čemu se govori po ukrajinskim društvenim mrežama ili priča sa ljudima na ulici, mogao bi da ostane pomalo zatečen. Dok svetska politika uzbuđeno raspravlja o ruskoj agresiji na Ukrajinu, mnogi na terenu iznenađujuće su mirni.

Naravno, ima i porodica koje su zabrinute i sada čak razmišljaju o odlasku iz zemlje – da se pridruže rodbini u Nemačkoj ili Poljskoj. Izrael navodno čak priprema opsežnu kampanju evakuacije Jevreja koji žive u Ukrajini.

Ali u samom Kijevu je opušteno. Možda jer sve predugo traje, još od smene vlasti u Kijevu nakon protesta pre osam godina.

„To je strategija iscrpljivanja, pokušaja pritiska na Ukrajinu, prvenstveno na unutrašnjem planu, kako bi se dugoročno vratila na proruski kurs“, kaže Klajn. Ona dodaje da je jedan od ciljeva i zasićenje zapadnih medija Ukrajinom.

„Cilj je da se pre svega američko vođstvo prikaže kao paranoično. To uključuje i najavu povlačenja jedinica sa granice upravo u trenutku kada je kancelar Olaf Šolc bio u poseti Moskvi“, nastavlja Klajn. Pri tom, kako kaže, još nismo videli dovoljno dokaza o značajnijem povlačenju, posebno jedinica koje su dovedene izdaleka, iz Sibira ili sa Dalekog istoka. „To bi zapravo bio signal za povlačenje. Umesto toga, povlače se samo jedinice koje mogu brzo ponovo da se rasporede.“

Putin želi da udari na privredu Ukrajine

Vojno taktiziranje ima dublji uticaj na sudbinu Ukrajine i na privrednom planu. Zbog ratne opasnosti, stvarne ili ne, nacionalna aviokompanija u kratkom je roku izgubila osiguranje i najavila da će premestiti avione u inostranstvo. Vlada planira osnivanje bezbednosnog fonda za aviokompaniju od pola milijarde evra.

Margarete Klajn kaže da proevropski put Ukrajine ima pre svega privrednu podršku Zapada, naročito Evropske unije. Jedan od Putinovih ciljeva u hibridnom ratu je stoga „udariti ukrajinsku privredu“.

Primarna briga Rusije nije da stvori bezbednosni tampon protiv istočnoevropskih članica NATO, nego da okonča ukrajinsko okretanje prema Zapadu. „Kroz hibridni rat stvoriće se neizvesnost, što bi, između ostalog, trebalo da uplaši i investitore“, dodaje Klajn.

Privredno gledano, Ukrajina je iznenađujuće uspešna na putu prema Zapadu. Prošle godine se trgovinski bilans između Nemačke i Ukrajine oporavio od šoka pandemije. Sada se vratio na iznos od 7,7 milijardi evra.

„Sve je jači utisak da Ukrajina može da se oporavi vlastitim snagama“, kaže čelnik Nemačko-ukrajinske privredne komore Aleksander Markus. O Putinovom hibridnom ratu Markus kaže: „Mislim da to neće funkcionisati.“ U Ukrajini pre svega vidi „mlade ljude koji žele nešto da postignu“.

Duh revolucije Majdana je ono što Ukrajinu čini tako zanimljivom za zapadne investitore. Mnogi od demonstranata su tada bili školarci i studenti, danas je među njima dosta osnivača start-ap firmi i mladih preduzetnika. Nedavno je na Tviteru moglo da se pročita da ima stranih novinara koji su očekivali rat i bili iznenađeni „mnogim hipsterima“ u Kijevu.

Tako gledano je jasno zašto Kremlj trenutno toliko zahuktava hibridni rat protiv Ukrajine. Skriven iza pitanja članstva Ukrajine u NATO, Putin je dao do znanja da se proevropski uspesi u Ukrajini itekako prate u Kremlju: „Kažu nam‚ Ukrajina sutra neće biti primljena'. Kada će biti primljena? Kada za to bude spremna. Onda je možda već prekasno za nas“, rekao je Putin.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.