Hranimo se nezdravo

Petogodišnji Malri iz Tanzanije je predebeo. Njegova majka Fadila u tome ne vidi nikakav problem. „Svi smo mi pomalo okruglasti, tako je to u našoj porodici“, kaže Fadila. I sama je takva.

Porodica živi u jednom siromašnom, ruralnom regionu u okrugu Kilimandžaro. Malri većinom jede hranu koja u sebi sadrži masnoću i ugljene hidrate. Voće i povrće uglavnom je suviše skupo, kaže majka. Petogodišnjak ima Indeks telesne mase (BMI) veći od 30. On je deo rastuće grupe stanovnika naše planete koji su gojazni ili veoma gojazni. Svako čiji je BMI veći od 25, vodi se kao osoba sa prekomernom težinom, a gojaznost (adipositas) počinje sa BMI većim od 30.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, godišnje oko dva i po miliona ljudi umre od posledica gojaznosti. Kod osoba koje se hrane kaloričnom hranom sa malo hranjivih materija, rizik oboljevanja od dijabetesa, problema sa srcem i krvotokom ili pojave raznih vrsta raka, nekoliko puta je veći nego kod ljudi s normalnom težinom. Svetska zdravstvena organizacija polazi od toga da već danas prekomerna težina prouzrokuje više smrtnih slučajeva od gladi.

Glad i preterana težina

Malrijeva domovina Tanzanija jedna je od onih zemalja u kojima postoji dvostruki problem sa ishranom. Prema novom Indeksu gladi u svetu, stanje u toj državi, kada je reč o neuhranjenim osobama, je „ozbiljno“. Istovremeno raste broj Tanzanijaca koji su bolesno gojazni.

U zemljama u tranziciji, poput Kine ili Meksika, proteklih godina uspešno je smanjen problem gladi među stanovnicima, ali je istovremeno porastao broj osoba sa prekomernom težinom. To nije neobična pojava u zemljama u kojima se prehrambene navike menjaju u smeru sve veće konzumacije intenzivno obrađenih namirnica sa mnogo kalorija, a koje nude veliki transnacionalni koncerni aktivni po čitavom svetu, objašnjava Roman Here. On je stručnjak za agrar i radi za organizaciju za zaštitu ljudskih prava FIAN. Navodi nam jedan primer sa Filipina:

„Instant-testeninu kupuju uglavnom siromašni, zato što je ona čak i jeftinija od domaćeg pirinča. Pitanje je samo koliko hranjivih materija ima u toj testenini, a koliko u domaćem pirinču.“

Ljudsko pravo na hranu

Osim borbe protivi gladi, novi razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija jesu i bolja ishrana, ali i održiva poljoprivreda. Za organizaciju FIAN, koja se na međunarodnom planu zalaže pre svega za ljudsko pravo na hranu, krajnje je vreme da se na dnevnom redu nađe, ne samo glad, već i kvaliteta namirnica.

„Kada se sa aspekta ljudskih prava zapitamo šta je zapravo ljudsko pravo na hranu, onda se radi o tome da ljudi imaju pravo na konzumiranje kvalitativno primerne hrane“, naglašava Roman Here.

Nedostatak prehrambenih namirnica je globalni problem. Indeks gladi u svetu prikazuje aktuelnu situaciji oko gladi u zemljama u razvoju i tranziciji. Industrijske zemlje su bele, zato što glad tamo nije problem. Ali upravo tamo je udeo bolesno gojaznih osoba naročito visok. Zato se na karti Svetske zdravstvene organizacije industrijske zemlje pojavljuju markirane spektrom boja od tamno crvene, do tamno narandžaste.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trećina Amerikanaca je recimo ekstremno gojazna. U Evropi je to, u zavisnosti od zemlje, svaka peta ili četvrta osoba.

I u industrijskim zemljama je pogrešna ishrana koja se manifestuje u obliku preterane težine, pre svega problem siromašnih i slabije obrazovanih slojeva.

U Aziji, lošoj ishrani doprinosi na primer instant-testenina, a građani u industrijskim zemljama često jedu druge, gotove proizvode sa veoma visokim procentom šećera, masnoća ili soli, na primjer brzu hranu poput hamburgera, pomfrita, hot-dogova, ili gotove hrane kao što su supe iz kesice, tost ili pice iz zamrzivača. Na kraju to znači: mnoge osobe sa preteranom težinom, istovremeno su i neuhranjene zato što ne konzumiraju dovoljno hranjivih materija.

Globalni problem

Brojke govore same za sebe: širom sveta dve milijarde ljudi je neuhranjeno, a gotovo isto toliko ih ima prekomernu težinu. Danas se dakle gotovo dve trećine ljudi na Zemlji hrani pogrešno – sa negativnim posljedicama ne samo po sopstveno zdravlje, već i po nacionalne zdravstvene sisteme i privredu.

Nemačko društvo za borbu protiv gojaznosti procenjuje da će taj problem do 2020. Nemački zdravstveni sistem godišnje koštati preko 25 milijardi evra. Stručnjaci govore o „epidemiji gojaznosti“ u Nemačkoj, zato što je već danas više od polovine svih Nemaca ili gojazno ili ima prekomernu težinu.

Glavni uzrok jeste nezdrav način života, premalo kretanja i previše kalorija. Takav stil života sve je veći problem i u siromašnim, i u bogatim zemljama. A to je i sve veći izazov za globalne zdravstvene sisteme.