Hrvatska: Demokratija dovedena do apsurda

HDZ-ova Domoljubna koalicija i Most nezavisnih lista odlučili su da mandatar nove hrvatske vlade bude Tihomir Orešković, menadžer i finansijski stručnjak koji je karijeru izgradio u farmaceutskoj industriji. Do dogovora je došlo ekspresno, samo dan nakon što je Most raskinuo pregovore s SDP-ovom koalicijom Hrvatska raste, ne nudeći dokaze za optužbe o podrivanju Mosta i vrbovanju njegovih zastupnika. U proteklih šest sedmica Most je menjao saveznike i zahteve, odustajao od tripartitne vlade, a oko njega su se raspredale brojne teorije na kojima su „pali“ jednako brojni politički analitičari. Situacija je to koju mnogi nazivaju haosom na postizbornoj sceni i u kojoj je zapravo teško pobrojati pogažena obećanja i principe. Nezadovoljstvo građana gotovo je opipljivo i može se sublimirati u jednoj poruci – „Mogli ste nas poštedeti i odmah nakon izbora reći s kim ćete koaliciju.“

„Birači Mosta koje poznajem kažu da su iznenađeni i vrlo razočarani. Zaprepašćeni su pretvornošću šefa Mosta Bože Petrova, jer su oni glasali za novu nadu, za političare koji bi bili drugačiji od onih koji su ih u poslednjih 25 godina puno puta razočarali. Od Mosta nisu očekivali laži“, kaže Jadranka Kosor, bivša šefica HDZ-a i bivša premijerka. Ona u razgovoru za DW tvrdi da birači kod političara preziru laž, a u Mostu su prekršena obećanja. „Nedoslednost Bože Petrova se pripisivala neiskustvu, nesnalaženju, ali sada se vidi da je to smišljeno kao taktika. Onaj njegov potpis kod javnog beležnika o tome da neće ni sa kim u koaliciju ne znači ništa. A mnogi su bili privučeni najavom da neće ići ni levo, ni desno, te da će on dati ostavku ako će Most ići s bilo kojom opcijom pojedinačno. To je bila perfidna laž.“

Eksplozivna situacija

Kada je reč o nezadovoljnim biračima, politički analitičar Davor Gjenero ne smatra da oni imaju veliki protestni potencijal, iako su putem društvenih mreža već najavljena okupljanja za 28. decembar. „Njihovi birači nisu međusobno čvrsto povezani. Jedan deo njih se uvek vezao uz Fejsbuk proteste, vrlo su glasni na mrežama, ali vrlo skromno izlaze na ulicu.“

S tim je saglasna i novinarka Tportala Helena Puljiz koja dodaje da nisu razočarani samo birači Mosta. Cele pregovore oko sastavljanja saborske većine s dnevnom izmenom partnera naziva ubijanjem demokratije i oktroisanjem vlasti. „Ovo je eksplozivna situacija. Hrvatska je podeljena na dva pola, jedni su za SDP, a drugi za HDZ, ali to ne znači da nužno podržavaju te dve stranke. Da Most ode s bilo kojom od te dve stranke, situacija postaje zapaljiva. Pogotovo kada vidimo poruke iz HDZ-a o vraćanju dostojanstva Crkvi, temeljima države... Mislim da nas čekaju teška vremena“, tvrdi Puljiz. Iako kritikuje Most, naša sagovornica veliki deo krivice pripisuje šefovima dve najveće partije, Tomislavu Karamarku i Zoranu Milanoviću.

Most se, kaže analitičar Gjenero, našao u poziciji pivot-stranke, bez iskustva, bez stranačke strukture i discipline. „Za njih je ova situacija u kojoj se moraju opredeliti za jednu ili drugu stranu prilično neugodna.“ Gjenero tako misli da se najpre unutar stranke definisala strategija prema kojoj je koalicija s SDP-om racionalnija, jer su Mostovi birači bliži HDZ-u pa je manja verovatnost da će im SDP pojesti biračko telo. „Dogodilo se drugo. SDP je svo vreme pokušavao da pojede Mostove poslanike i progutao ih je četvoro. Očito je do zadnjeg trenutka bio u lovu.“ Gjenero tako kaže da bi nakon koaliranja s Milanovićem, Petrov nakon par meseci izgubio premijersko mesto, a SDP bi dugoročno uspostavio kontrolu nad vladom. S druge strane, kaže, HDZ nema alternative, već mora ustrajati na saradnji s celim Mostom.

Demokratski haos

No ipak, ne može se ne primetiti kako Petrov, raskidajući savez s koalicijom Hrvatska raste, nije dao dokaze o vrbovanju zastupnika, a to je, prema Jadranki Kosor, nulta tačka od koje polazi svaka politika. „Ako nekoga strašno optužite za takvu vrstu prevare i manipulacije, minimum minimuma je pružiti javnosti dokaze. S time bi, praktički uništio SDP. Lično mi smeta što potcenjuje moć prosuđivanja hrvatskih građana. Bizarno je to što je rekao da je 48 sati pre znao za navodno vrbovanje svojih zastupnika, no uprkos tome je poslao obaveštenje medijima da će nastaviti pregovore s koalicijom Hrvatska raste. Sada je jasno da se s takvom vladom ne bi znalo šta je laž, a što je istina. To je za Hrvatsku nepodnošljivo.“

Novinarka Puljiz tvrdi da je objava imena javni interes, a njihovo neobjavljivanje kukavičluk. „Ne želim da ulazim u to jesu li optužbe tačne, sve dok ne vidimo one koji će reći da su bili ucenjivani, vrbovati ili kupovani. S imenima onih koji su to pokušali. Do tada je ova priča samo izgovor Petrovljeve ekipe koja je od samog početka htela da sklopi savez s HDZ-om.“ Puljiz ukazuje i na glasna nagađanja kako je Petrov pod pritiskom Crkve promenio mišljenje. „Tu se spominjala i Hrvatska udruga banaka i Hrvatska udruga poslodavaca. Stvar je u tome da je Most krajnje netransparentan. Zahvaljujući zakonima o finansiranju političkih stranaka donekle imamo predstavu o tome ko su ljudi koji podupiru HDZ i SDP. Za Most to ne znamo, a on bi sutra trebalo da vlada.“

Kada je reč o verodostojnosti, napominje Jadranka Kosor, HDZ je tri i po godine uveravao javnost da će Karamarko biti premijer. „I šta se dogodilo? Ako oni mogu pristati na takvu vrstu ucene, to će morati prije ili kasnije objašnjavati svojim biračima. I Petrov je prije par dana govorio da ćemo imati tripartitnu vladu ili nove izbore.“ Ova političarka koja se i sama (neuspešno) okušala na izborima kao nezavisna kandidatkinja kaže da je HDZ pognuo glavu i da po svaku cenu želi biti nekakva vlast, ali smatra da je nemoguće raditi s partnerima koji svakog dana menjaju mišljenje. „Petrov je pre par dana pristao da bude premijer, što mu je ponudio Milanović, a onda je od toga odustao. Tu je toliko kontradiktornosti da se sve više ne može nabrojati. Niko nikada nije izašao na političku scenu i napravio ovakav košmar.“