Hrvatska ubrzo u Šengenu?

„Ulazak u Šengen sigurno je jedan od naših prioriteta kad govorimo o jačanju unutrašnje i spoljne bezbednosti. Hrvatska policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova zaista su za sve ovo vreme odradili veliki posao i imaju pohvale svih zemalja-članica Evropske unije. Hrvatska je trebalo da ispuni osam poglavlja koja se tiču šengenske pravne tekovine i mislim da je zapravo sve pri kraju. Koliko čujemo, nezvanično, i to osmo poglavlje bi trebalo uskoro da ude zaključeno. Moje je mišljenje da bi premijer mogao već početkom jeseni da hrvatskim građanima pošalje jednu lepu vest“, rekao je Grlić Radman za televiziju N1, ogradivši se da ne može ništa da garantuje jer još nema ništa zvanično. „Ali mi imamo taj osećaj i ta saznanja da smo mi ispunili sve kriterijume.“

Međutim, ispunjavanje kriterijuma još uvek nije i ulaznica za Šengen, koji je postao veliki kamen spoticanja unutar Evropske unije, a Bugarska i Rumunija već pet godina čekaju u njegovom predvorju, iako su formalno takođe ispunile kriterijume.

Sve je na Savetu EU

Dojče vele još je pre koju nedelju Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Hrvatske postavio pitanje vezano za napredak oko ulaska u Šengensku zonu, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor. Dobili smo ga, ipak, od Evropske komisije, koja nam je diplomatski odgovorila da bi Hrvatska trebalo da postane članica Šengena čim ispuni sve kriterijume.

„Radimo s Hrvatskom na tome da uspešno dovrši sve Šengenske procene što pre. Vremenski okvir zavisi od napretka Hrvatske u ispunjavanju postavljenih kriterijuma. Komisija će potom moći da zaključi da li je Hrvatska spremna da se priključi Šengenu, a konačna odluka je na Savetu EU koji mora da je donese jednoglasno“, odgovorili su nam iz Komisije.

A upravo je u zelenom svetlu Saveta, koje čine šefovi država i vlada članica EU, problem.

Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu, Karlo Resler, Tonino Picula i Dubravka Šuica, za DW su potvrdili da veruju da Hrvatska ispunjava tehničke uslove i da bi do kraja mandata Junkerove komisije trebalo da se potvrdi da je ispunila sve kriterijume. Takve su informacije, kažu, i oni dobili direktno iz Komisije. Ali i oni ističu da tada dolazi druga faza, ona politička, kada bi ulazak Hrvatske trebalo da potvrdi Savet EU.

Brzi ulazak nije realan

Evroposlanica socijaldemokrata (SDP) Biljana Borzan smatra da brzi ulazak Hrvatske u Šengen nije realan, bez obzira na pozitivne signale i izjave. „Ne zaboravimo da smo mi deset godina ulazili u EU i da su čitavo to vreme slati pozitivni signali“, kaže Borzanova i ukazuje na glavni hrvatski problem:

„S obzirom na to da se u zadnje vreme ulazak u Šengen usko veže uz nivo korupcije u zemlji, bojim se da Hrvatska nema velike šanse za brzi ulazak u Šengen. Mi ispunjavamo tehničke kriterijume koji se od nas traže, ali ako se zaista bude držalo do toga da se gleda nivo korupcije, koja u Hrvatskoj ne samo da se nije smanjila, već cveta, nisam optimistična. Šengen bi nama veoma pomogao kao zemlji, ali bojim se da to u ovom trenutku nije realno, bez obzira na pozitivne signale“, kaže Biljana Borzan.

Veliki problemi sa Šengenom

Slovenačka evroposlanica Tanja Fajon iz grupacije socijaldemokrata u prošlom mandatu u Evropskom parlamentu posebno se bavila problemom Šengena, pokušajima njegove reforme i kršenjima koja su uvele brojne zemlje-članice, postavljajući kontrole na unutrašnjim granicama i produžavajući ih bez opravdanog razloga. Tu posebno ističe granicu između Slovenije i Austrije, na kojoj je Austrija postavila kontrole koje već godinama produžava iz unutrašnjepolitičkih razloga. I ona ističe da tehnička strana procesa pristupanja Šengenu nije problem, već da je problem u Savetu EU.

„Teško je reći kada bi Hrvatska mogla da uđe. Imamo dve zemlje koje su već odavno ispunile uslove, Rumuniju i Bugarsku, dobile su preporuku Evropske komisije i mi u parlamentu često smo tražili od zemalja EU da prime Bugarsku i Rumuniju u Šengen, ali to se do danas nije dogodilo“, kaže Fajon u podužem razgovoru za DW.

Ona ističe da je u situaciji u kojoj smo danas, korak da zemlje donesu političku odluku da Hrvatska uđe u Šengen – težak. „Nije to samo zbog Bugarske i Rumunije, već i zbog situacije u kojoj je danas Šengen, u kojoj sve više zemalja želi više suvereniteta na unutrašnjim granicama, pa nismo bili u mogućnosti da do danas usvojimo bilo kakvu ambiciozniju reformu šengenskog prostora i bojim se šta će biti u budućnosti. Postoji previše zemalja koje nisu svesne šta se događa sa Šengenom, a to je situacija u kojoj šest zemalja nezakonito produžavaju kontrole na unutrašnjim granicama, a trebalo je da budu privremene i one za to više nemaju razloga. Sada smo u nekakvom limbu u kojem zemlje-članice nisu složne šta učiniti sa Šengenom. Postoje dva ideološka tabora, svi žele Šengen, a s druge strane žele više suvereniteta“, kaže Fajonova koja je u svom mandatu sastavila i izveštaj o Šengenskom prostoru koji je parlament prihvatio, ali stvari se na terenu ne menjaju.

Slovenačka blokada?

Jedan od mogućih dodatnih problema u hrvatskom pristupanju Šengenu jeste i moguća blokada Slovenije. Ne bi bilo prvi put da zapadne hrvatske komšije, zbog bilateralnih pitanja, blokiraju hrvatski put prema evropskim integracijama. Neki slovenački ministri jasno su izjavljivali da Šengen direktno vezuju s hrvatskim prihvatanjem arbitražne odluke o razgraničenju između dveju zemalja. Na kraju krajeva, Slovenija je između ostalog navela i Šengen kao razlog za tužbu protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije po tom pitanju.

-pročitajte još: Skrivene magistrale hrvatske politike

Neki analitičari ipak veruju da bi Slovenija mogla da bude pragmatična po tom pitanju i dozvoli ulazak Hrvatske, jer joj je u interesu da više ne bude spoljna granica Šengenske zone. S njima se slaže i evroposlanica Tanja Fajon koja kaže da je Sloveniji u interesu da Hrvatska što pre uđe u Šengen. „U tom slučaju Slovenija više ne bi bila spoljna granica zone, što bi bilo dobro za nju po pitanju migracija i bezbednosti“, kaže Tanja Fajon. Ipak, ona napominje da pretnje u tom smislu uvek postoje, jer „uvek imamo i neke druge političare koji imaju druge interese“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android