Hrvatskim novinarima je loše, „lokalcima“ je još gore
3. maj 2019.
Gotovo 36 godina Dijana Ferić piše za razne medije u Šibeniku i bez ustezanja kaže da položaj novinara u lokalnim medijima nikada nije bio gori i da nikada nije bilo toliko autocenzure kao danas.
„Osamdesetih godina već je popuštao režim kojeg smo smatrali jednoumnim i nismo osećali nikakve pritiske. Uoči demokratskih promena devedesetih izveštavali smo, komentarisali i analizirali potpuno slobodno. Na radiju smo ugošćavali predstavnike svih opcija, otvarali teme poput bespravnih gradnji tadašnjih moćnika i nikada nije bilo prigovora. Čak ni u ratu, a izveštavala sam i s bojišta, nisam imala tako snažan osećaj autocenzure kao sada", objašnjava Diana za DW temeljni problem rada u lokalnim medijima danas.
Bez novca nema ni istine
Ona više nije samo britka novinarka lišena straha da bi se objavljivanjem kritički intoniranih članaka mogla zameriti nekom moćniku nego i vlasnica prvog nezavisnog portala u gradu „Šibenik news". On donosi sve priče od interesa javnosti bez obzira svidelo se to nekome ili ne. Zato o muci lokalnih medija može govoriti s dva aspekta.
„Velikih, slobodnih oglašivača više nema, mali su slabi ili nemaju interesa. Jedini sigurni izvori prihoda su jedinice lokalne samouprave, gradska i županijska preduzeća i firme koje su povezane s nositeljima vlasti. Šta god želimo objaviti moramo dobro razmisliti kakav će odjek imati u gradskoj ili županijskoj upravi, Vodovodu ili Čistoći. Nekoliko puta da sam bila kažnjena jer se nešto što sam napisala nije svidelo jednoj imućnoj gradskoj firmi", govori Dijana.
Većina lokalnih medija u Hrvatskoj objavljuje „copy-paste" sadržaje, uglavnom prenosi saopštenja, u tekstovima nema kritičkog odnosa prema stvarnosti, sve se manje čuje glas građana, a opozicija teško dolazi do mikrofona i kamera. Ozbiljni i obrazovni sadržaji zamenjuju se trivijalnostima. Mladi novinari su naučeni da na konferencijama za medije ništa ne pitaju, ne komentarišu i ne donose zaključke.
„Građani od nas očekuju da budemo glas javnosti i u njihovoj službi, a ne samo posrednici između njih i javnih politika, ali ne razumeju šta nam se zbiva i u kakvoj smo situaciji", naglašava Dijana Ferić.
„Svi se tu znaju – i ne opraštaju"
Novinar Darko Baronica s tridesetogodišnjim radnim stažem, jedan od osnivača i dugogodišnji urednik „Pakračkog lista". Ističe da u svojoj karijeri nije doživeo direktni pritisak da nešto mora ili ne sme objaviti ili kako će objaviti, ali da u glavama novinara danas postoji, možda i nesvesna autocenzura. „Lokalni mediji, zbog malog broja stanovnika na području koje pokrivaju i slabe ekonomske razvijenosti, imaju vrlo mali finansijski potencijal da sredstva za pokrivanje troškova osiguraju na tržištu pa tu prazninu pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Taj novac ne bi bio problem da lokalne vlasti shvataju proračun onako kako bi trebale, kao novac poreskih obveznika, a ne sopstveni.
Problem je i što u malom gradu svi poznaju sve, međusobno su povezani rodbinski, kumovski, susedski, ili su zajedno išli u školu. To je možda još i snažniji faktor koji uključuje autocenzuru. Znam to dobro jer sam u nekoliko navrata isključio autocenzuru i ostao bez prijatelja s kojima sam godinama išao u školu", kaže Baronica.
Što manje zna, bolji je „novinar"
Činjenica je da se od novinara više ne traži stručna sprema, radno iskustvo, znanje ili bilo šta slično što bi nekome dalo pravo da radi kao novinar: „Dapače: što manje znanja, tim bolje jer je manje rasuđivanja i kritičnosti, a veća zavisnost. Stoga je novinar lako zamenjiva i potrošna roba".
Dijana Ferić ne vidi rešenje problema lokalnih medija niti je sigurna kako u današnjim uslovima sačuvati dignitet i zaštiti profesiju.
„Koleginicama i kolegama u lokalnim medijima je puno teže od onih koji žive i rade u Zagrebu. Zato je u našem novom programu njihova zaštita jedan od prioriteta. To podrazumeva odlazak do njih, podršku i svaku drugu pomoć. Na žalost, njihovi su problemi do sada bili u drugom planu jer su sva svetla pozornice bila usmerena na Zagreb.
U malim mestima se događa da novinara neko fizički napadne, a da on svog napadača u jednim danu sretne i po nekoliko puta. Napadači su obično lokalni šerifi koji uživaju političku, policijsku i pravosudnu zaštitu. Obići ćemo kolege u svim hrvatskim županijama, internacionalizirati njihove probleme i pravosudne progone i biti vrlo glasni kako bi zaštiti njihove interese, profesionalni kredibilitet i na kraju živote", izjavio je za DW predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko.