Huan Gvaido putuje svetom
20. januar 2020.
Vođa venecuelanske opozicije Huan Gvaido zapravo ne bi smeo da napušta zemlju jer je protiv njega u toku krivični postupak. No to ga mnogo ne dotiče – ovih dana je otišao u susednu Kolumbiju po podršku tamošnje vlasti.
Gvaidio već godinu dana pokušava da preuzme vlast, otkad se proglasio prelaznim predsednikom. Iako su ga brojne zapadne sile priznale za šefa države, zapravo je vlast i dalje čvrsto u rukama socijaliste Nikolasa Madura koji uživa podršku moćne armije.
Konzervativni predsednik Kolumbije Ivan Duke je pak dočekao Gvaida uz vojne počasti. „Prikupljaćemo podršku sveta kako bismo ostvarili slobodu Venecuele“, napisao je Gvaido na Tviteru posle sastanka sa domaćinom. Zahvalio je Kolumbiji što „podržava borbu venecuelanskog naroda“.
Duke se saglasio da se u susednoj zemlji „ponovo mora uspostaviti demokratija“. Kolumbija, SAD i Nemačka spadaju među pedeset država koje su priznale Gvaida za predsednika.
Opozicionar pak najviše nada polaže u Sjedinjene Države sa čijim šefom diplomatije Majkom Pompeom treba da se sastane tokom ponedeljka u Bogoti. Doduše, poslednjih meseci se u vašingtonskim kuloarima čuje da je predsednik Donald Tramp izgubio interesovanje za Venecuelu jer nije bilo brzog uspeha i okrenuo se drugim žarištima u svetu.
Teška humanitarna kriza
Prema pisanju Vašington posta, Gvaido bi iz Bogote trebalo da leti u Švajcarsku gde se u Davosu održava Svetski ekonomski forum. Tamo bi, prenosi list, trebalo da apeluje na svetske lidere da izvrše pritisak na Madura i, ako bude imao sreće, da se susretne sa Trampom.
Početkom meseca je režim Nikolasa Madura pokušao da spreči Gvaidov izbor za šefa parlamenta. Snage bezbednosti su zadržale poslanike opozicije dok su socijalistički poslanici i preletači iz redova opozicije birali drugog kandidata. No ipak je u drugom pokušaju Gvaido opet dobio podršku poslanika.
Parlament je podeljen i, u velikoj meri, razvlašćen.
Iako Venecuele već dugo nema u udarnim vestima, tamošnje humanitarno stanje je katastrofalno. Zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu pati od nestašica i hiperinflacije. Oko 4,5 miliona od ukupno 30 miliona stanovnika već su napustili zemlju.
nr (rtr, dpa, wp)