I Kosovo i Srbija zavise od dogovora

Kosovo sa dva miliona stanovnika je najmlađa, ali istovremeno i najsiromašnija evropska država. Četrdeset odsto radno sposobnog stanovništva nema posao, a čak 60 procenata ljudi na Kosovu živi na selu. Od jedne milijarde evra pomoći, koje je Kosovo dobilo u periodu od 2000. do 2006. godine, samo je 7 odsto od pomenute sume uloženo je u obrazovanje mladih i razvoj ruralnih područja. Trenutno stanje na Kosovu može biti normalizovano, tek onda kada se promene politički akteri koji na Kosovu vladaju poslednjih 20 godina, smatra berlinski novinar Rudiger Rosig.

„Ono što osećamo i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, ali i Hrvatskoj, je taj nacionalni duh - da misliš samo na svoju naciju i šta bi bilo dobro za moju državu. Za pravi sporazum je potrebno da ljudi pričaju sa ljudima, a ne Srbi sa Albancima, Bošnjaci sa Srbima, itd. Potencijal su pametni ljudi, evropski orijentisani, obrazovani, otvoreni mladi ljudi koji hoće da bude bolje. Taj potencijal postoji od Vardara do Triglava, pa tako naravno i na Kosovu. Moja nada je da će taj mladi, inteligentni svet, pre ili posle, probiti taj nacionalni zid“, kaže Rosig.

Diskusija bez tabu tema

Sadašnji zvaničnici Kosova moraju da osmisle način da izvedu zemlju iz izolacije i protektorata, kaže Andreas Ernst, dopisnik Noje ciriher cajtunga iz Beograda. On jedinu šansu vidi u dijalogu i pregovorima koji predstoje između Beograda i Prištine.

„Diskusija treba da bude vođena bez tabu tema. Postoji dovoljno tema oko kojih se može pregovarati, kao što je npr. pitanje severnog Kosova. Opcija bi bila da se severno Kosovo vrati Srbiji u zamenu za južni deo Srbije. U suštini, nije važno šta će biti dogovoreno, bitno je da obe strane na kraju kažu: ’OK, dogovorili smo se!’ Kosovo zavisi od tog dogovora, jer je to jedini način da izađe iz izolacije, a i Beograd zavisi od tog dogovora, jer želi u Evropsku uniju”, smatra Ernst.

Nema konsenzusa oko statusa Kosova

Predstojeći pregovori između Prištine i Beograda neće biti baš tako jednostavni, smatra Erih Ratfelder koji od 1992. godine iz Sarajeva piše o balkanskim temama za dnevni list Tagescajtung. Diskusije će biti veoma komplikovane, jer će Beograd i dalje dovoditi u pitanje priznavanje statusa Kosova, dok će kosovska vlada ustrajavati na dokazivanju svog suvereniteta, ocenjuje Ratfelder.

„Biće to prilično teško. Mislim da bi mogli da se slože samo oko manje bolnijih tema, kao što su olakšice pri ekonomskoj razmeni ili pitanje granične kontrole u severnoj Mitrovici, ali i to samo pod uslovom da u startu izostave velika pitanja.”

Slično mišljenje deli i Besa Šahini, saradnica nevladine organizacije „European Stability Initiative“. „Dve susedne zemlje će tokom predstojećih pregovora razgovarati o praktičnim temama, tipa energija i slobodna trgovina. Velika pitanja poput priznavanja Kosova neće biti tema pregovora“, ocenjuje Besa Šahini.

„Predstojeći pregovori Beograda i Prištine su više pregovori između Beograda i Brisela, i Prištine i Brisela o tome kako mogu da naprave korak napred ka Evropskoj uniji. Bez Brisela neće biti nikakvih pregovora. Kosovo i Srbija su se trudili da naprave pregovore, ali to do sada nije bilo uspešno, pa neće biti ni od sada”, smatra Besa Šahini.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković