Iako sam kao novinar dosad stotinu puta čuo ili otkucao frazu „predsednik Donald Tramp“, njegova pobeda na izborima pre godinu dana još uvek izgleda čudno. I to je logično. Jer, to što je jedan takav galamdžija poput Trampa, koji redovno širi neistine i nema nikakvo političko iskustvo, mogao da postane predsednik najmoćnije zemlje sveta. Uz predsedničku kampanju koja se temeljila na dvostrukom moralu, netrpeljivosti prema ženama i širenju panike.
Pogrešno je sada smatrati da je Trampovo predsednikovanje nešto normalno. Ali, istovremeno, mi moramo, koliko to bilo teško, pogledati činjenicama u oči. Tramp je pobedio, Hilari Klinton je izgubila, i za to ne može da se okrivljuju samo rusko mešanje, bivši direktor FBI Džejms Komi ili druge stvari, desile se one ili ne.
Stalno novi žrtveni jarčevi
Stalno prezentiranje novih žrtvenih jarčeva je strategija skretanja pažnje, kojom se Tramp i sam rado služi. Ali, ona ne pomaže mnogo, ako želimo da sprečimo da se ovako nešto još jednom dogodi.
Jedan od ključnih elemenata Trampove predizborne kampanje je bilo njegovo insistiranje na tvrdnji da se SAD nalaze u lošem stanju, i sa tim povezano obećanje „Make America great again“. Bila je to smela strategija, jer je on loše stanje stalno lažno opisivao. Ne propustivši, naravno, da za to okrivi u prvom redu migrante i muslimane.
Trampove tvrdnje su pogodile nerv mnogih birača. To pokazuje i dobar rezultat levičara Bernija Sandersa, koji je samo uz pomoć privatnih donacija uspeo da pobedi Hilari Klinton u 23 savezne države. Jer, Sanders – čija ozbiljnost i stil ne mogu da se porede sa Trampovim – govorio je o sličnim temama: o razlikama u primanjima ili propaloj infrastrukturi, temama koje se tiču običnih građana.
Izopšteni su lak plen
Poenta je u tome što i Tramp i Sanders stalno kritikuju političku elitu u Vašingtonu kao nadobudnu i nepristupačnu za normalne građane. Taj osećaj izopštenosti, dok se moćnici bave samo samima sobom, kod mnogih građana je naišao na dobar prijem, i tako je i sada.
To ne čudi, jer prema jednoj studiji iz prošle godine, 44 odsto građana SAD nisu imali ni „crni fond“ od 400 dolara. Ne čudi ni to što ljudi glasaju za nekoga kao što je Tramp dok u SAD svakog dana 32 ljudi biva ubijeno vatrenim oružjem. Ne čudi ni to što su ljudi okreću leđa dvojim velikim strankama, dok one posmatraju kako epidemija opioida svake godine uništava državu – sa 64.000 mrtvih samo prošle godine.
Tu neprijatnost koju su osetili mnogi Amerikanci, Tramp je umeo da bestidno iskoristi za sebe. On se pozicionirao kao spasilac, koji nema veze sa partijskim muljem i koji ima navodno nepogrešiv osećaj za poslovanje. Njegova obećanja da će svakog građana SAD učiniti bogatim i i da će od SAD ponovo napraviti dobitnika, nisu bila samo bizarna; on nije imao ni plan kako da ih ostvari, ni volju za to.
Nema kredibilne alternative
I pored toga nije neverovatno da bi Tramp, kada bi se danas ponovo održali izbori, ponovo i pobedio, ili da će 2020. osvojiti i drugi mandat. Svejedno što u prvih devet meseci njegovog mandata nije uspeo da izbori nijednu veću zakonsku inicijativu. Svejedno što Trampov kabinet spada u one koji izgledaju najskandaloznije. Svejedno što ljudi u čitavom svetu svakog dana strahuju zbog Trampovih spoljnopolitičkih koraka i što on ni na koji način nije poboljšao život Amerikanaca.
To što je do sada uspeo s tim da prođe, pokazuje da nema kredibilne alternative, ni među Republikancima koje je Tramp prisvojio i napravio od njih svoju stranku, ni među Demokratama koji su duboko podeljeni oko budućeg kursa. To pokazuje i bes i očajanje koje osećaju mnogi Amerikanci, pa su se zbog toga oslonili na nekoga ko je tako očigledno nezainteresovan za njihovu sudbinu i nesposoban da je promeni.
Odgovornost stranaka
Kada sve to uzmemo u obzir, možemo da budemo još i srećni što smo dobili Trampa. Jeste, tokom katastrofalnih prvih meseci svog mandata on je već pričinio popriličnu štetu, bilo da je reč o pitanjima životne sredine ili o međunarodnim odnosima. Kada je reč o drugim temama, kao što su njegove najave o zarani ulaska u SAD za muslimane ili reformi Obamine zdravstvene reforme –Tramp predvodi vladu koja je toliko haotična i nesposobna da ne može da sprovede u delo ni sopstvene odluke.
A sada zamislite jednog budućeg kandidata: nekoga ko ima Trampov instinkt za podbunjivanje ljudi, ali nije tako impulsivan i haotičan, već efikasno vodi administraciju i potom ostvaruje svoja štetna obećanja. Ako se obe stranke konačno ne probude i ne počnu da rešavaju najvažnije probleme u zemlji i zagarantuju funkcionisanje države, i neko takav bi mogao da zasedne na vlast.