„I u Albaniji može dobro da se živi“
18. novembar 2017.
Mohamed Matva (naslovna fotografija) nije mogao ni da zamisli da će jednoga dana živeti u Albaniji. Dvadesetdevotogodišnji Sirijac koji je odrastao u blizini Damaska sanjao je da postane psiholog – u svojoj domovini. Ali kada je izbio rat, morao je da prekine studiranje. Najpre se sklonio u Liban. I ko zna kako bi se završila njegova izbeglička odiseja da stariji brat Husam ranijih godina nije odlučio da kao biznismen ode u Albaniju. Husam u međuvremenu ima i albanski pasoš. Podneo je zahtev za spajanje porodice i u Tiranu doveo i roditelje i dva brata.
Mladi Mohamed radi u novootvorenom restoranu starijeg brata. „Moj život ovde je otišao u pravcu koji nikada nisam očekivao. Ali zadovoljan sam“, kaže Mohamed, koji sada već dve godine živi u Albaniji. Dugo vremena je planirao da nastavi put ka Nemačkoj gde živi još jedan od braće: „Ali kada sam saznao za teškoće koje izbeglice tamo imaju, zaključio sam da je ovde ipak bolje.“
„Dve domovine: Sirija i Albanija“
Teškoća u Albaniji ima samo sa jezikom, ne i sa ljudima. „Albanci su prijateljski nastrojeni, hoće da pomognu, kao u Siriji. Čak je i vreme slično.“
Da li je Albanija poslednje stanica, to Mohamed trenutno ne može da kaže. Međutim, jedno je sigurno: dalje ka severu ne želi da ide: „Za sada ostajem ovde, ali kade se rat u Siriji završi, vratiću se. Ali sada već znam: uvek ću imati dve domovine, Siriju i Albaniju.“
I drugi brat Ali Matva radi u porodičnom restoranu u Tirani. Pre dve godine je kao izbeglica bio u Istanbulu i to je iskustvo koje „ne bi želeo da se ponovi“. Sirijskim izbeglicama u Nemačkoj želi da kaže da ima i drugih „dobrih zemalja“. „I u Albaniji može da se živi dobro“, tvrdi Ali Matva.
Nedostaje samo albanska mlada
Tri brata deluju zadovoljno u Albaniji. Da li im nešto fali? „Sada nam treba jedna dobra albanska mlada za malog Mohameda“, kaže smeškajući se najstariji brat, Husam Matva.
I verska tolerancija u većinski muslimanskoj Albaniji jedan je od razloga za zadovoljstvo braće Matva: „Ovde muslimani i hrišćani lepo žive zajedno, kao kod nas nekada“, govori Ali. „Kod nas više nije tako, ali ovde te niko ne gleda popreko zato što si musliman ili hrišćanin.“
Ipak braća Matva su jedinstven slučaj: Albanija ne važi za omiljeni cilj izbeglica. To je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope i mnogi Albanci napuštaju svoju domovinu kako bi u zapadnoj Evropi potražili bolju budućnost. Ove godine je doduše došlo na stotine izbeglica na područje Albanije ka granici sa Grčkom, ali je samo njih 164 podnelo zahtev za azil – što ni za malu balkansku zemlju ne bi trebalo da bude veliki izazov.
Nove nade u Albaniji
Direktorka Uprave za azil u Ministarstvu unutrašnjih poslova Alma Mele, ponosno ističe da Albanija ima veliko srce za sve kojima je potrebna zaštita. Promena zakona o azilu omogućila je bolji prihvat izbeglica. „Oni dolaze iz različitih kultura i regiona. Zato nastojimo da vodimo računa o njihovim kulturnim karakteristikama, njihovim običajima i to već kod samog prihvata i dok traje postupak obrade zahteva za azil.“ Alma Mele kaže da su pojedine izbeglice na društvenim mrežama pisali o pozitivnim iskustvima iz Albanije. „Može biti da su među njima i oni koji su u zemlji registrovani kao potražioci azila, ali koji su zatim nastavili put dalje“, dodaje Mele.
Ne samo Albanija, već i njeni balkanski susedi su tranzitne zemlje, podseća direktor UNHCR za Albaniju, Pablo Zapata: „Izbeglice idu dalje ka severu Evrope, gde su članovi njihovih porodica“. Kako bi postigli taj cilj, u Albaniji i Grčkoj traže krijumčare, koji „milione zarađuju“ na muci izbeglica. Tek nedavno je razotkrivena jedna velika krijumčarska banda na severu Grčke. I albanska policija je poslednjih meseci prijavila hapšenje više takvih grupa.
Mohamed i Ali Matva su imali sreće: više im nije potrebna pomoć krijumčara ljudi. Njihov najstariji brat Husam zna da je njihov slučaj poseban, jer mnoge izbeglica plaćaju velike sume kako bi došli do bogatog severa. „Ali nama je nadu donela ova zemlja, Albanija“, naglašava. „Može biti da je Albanija siromašna i da nije tako bogata kao Nemačka. Ali bogata je što se tiče ljudskosti.“